Pročitaj mi članakPlanirano izbacivanje Crnomorske flote iz Sevastopolja trebalo je da bude katalizator za početak građanskog rata na Krimu
Пре неколико месеци потпредседник САД Џо Бајден је изјавио: „Кључна тачка за нас је Крим, који је био под управом Кијева до 2014. године. Тај регион би могао да буде одлична војна база за НАТО и војску САД“. Планови Вашингтона за успостављање војног присуства на Криму нису само сензација, али је признање америчког потпредседника отклонило последње сумње.
САД су одавно показале посебно интересовање за Крим. Још 1996. године амерички Конгрес је регион Црног и Каспијског мора прогласио „зоном животно важних интереса“ САД. После тога су се у црноморским водама и јужним областима Украјине одигравале годишње војне вежбе под именом Sea Breeze (Морски поветарац). Програм вежби имао је јасан антируски и антикримски контекст.
У мају 2006. године, у оквиру наредних вежби Sea Breeze, Американци су у луку кримског града Феодосија довезли војну технику и грађевински материјал за изградњу хангара за своје војнике на једном од кримских полигона. Претпоставља се да је војска САД хтела да се стационира на Криму на дужи период. Међутим, представници кримског друштва и патриотских политичких организација нису дозволили да војни товар изађе из луке, тако да је амерички транспортни брод морао да оде.
Доказ да је Вашингтон посебно заинтересован за Крим била је и намера америчке стране да у региону оствари дипломатску „поруку присуства“. Амбасада САД у Украјини активно је промовисала то питање 2008. и 2009. године. У кримском друштву и политичким круговима одбијали су вашингтонску иницијативу. Већина становништва Крима била је против тадашње владе Украјине, која је била за зближавање са Америком и улазак у НАТО.
ПЛАНИРАНА ГРАДЊА ВОЈНИХ ОБЈЕКАТА
Почетком 2014. године појавила се још једна потврда да су САД направиле нове планове за војни аранжман на Криму. На сајту јавних набавки САД (Federal Business Opportunity) новинари су открили тендер за реконструкцију једне од школа у Севастопољу, чији је купац грађевинско-инжењерска фирма војно-поморских снага Америке (NAVFAC). Другим речима, САД су хтеле да успоставе инжењерску базу за своју флоту у Севастопољу.
Кирил Губа је политички аналитичар са Крима
Коначно, у лето ове године бивши сарадник CIA и оснивач организације ветерана америчке обавештајне службе Рајмонд Беркли Мекговерн потврдио је да би се на Криму изградили војни објекти НАТО уколико би он остао у саставу Украјине. Све у свему, нема велике разлике да ли би то биле базе САД или Северноатлантске алијансе. Јасно је да се све одлуке у НАТО доносе консензусом свих држава чланица само формално, док фактички организацијом руководе САД.
У сваком случају, перспектива подизања НАТО или америчких војних објеката на Криму представља директну претњу националној безбедности Русије. Према мишљењу војних експерата, постављање противваздушне ракетне одбране комплекса Patriot, eлемената ракетне одбране Aegis, авиона F-22, јуришних авиона А-10 Thunderbolt на Криму, омогућили би Пентагону да држи на нишану целу територију јужне Русије и да пресреће руске балистичке ракете. У случају распоређивања на полуострву америчких интерконтиненталних балистичких ракета Minuteman III и МХ са базом на тлу, као и стратешких бомбардера В-52H и В-2, способних да носе нуклеарне бомбе, угрожена би била цела Русија.
Жеља Вашингтона да од Крима направи свој важан војни пункт наводи да се присетимо окупиране српске покрајине Косово и Метохија, на којој су САД после војне интервенције изградила велику војну базу Бондстил. Постоје основе за тврдњу да је циљ Вашингтона у организацији Мајдана у Украјини било избацивање Русије са Крима и стварање сопствене војне базе. Италијански новинар Маурицио Блондет је, ослањајући се на податке извора из НАТО, написао у свом чланку из 2014. године: „Државни преврат који се десио у Кијеву у фебруару ове године имао је конкретан циљ: неутрализовати руску Црноморску флоту, која је базирана у Севастопољу, и заменити је флотом САД“.
Али постићи то мирним путем било је немогуће, тако да је Американце забринуло очување мира на Криму. Да Русија није спасила Крим 2014. године, у том региону би највероватније избио крвави конфликт, ојачан међуетничким супротностима. То потврђују и догађаји који су се десили 26. фебруара 2014. године, када су на митингу у Симферопољу кримско-татарски и украјински екстремисти испровоцирали сукоб са људима који су митинговали за припајање Крима Русији.
АМЕРИЧКА УПОТРЕБА ТАТАРА
Запад и Турска већ годинама уназад отворено подржавају украјинске и кримско-татарске радикалне националисте. Још у децембру 2013. године у медијима се појавила информација да се Американци спремају да искористе кримске Татаре за организовање немира на Криму. Потврда тих гласина било је писмо координатора америчког Међународног републиканског института (IRI) Мајкла Дракмена неодређеном примаоцу у којем је поновио предлог амбасадора САД у Кијеву Џефрија Пајета да користе Татаре за организовање и провођење масовних протеста у кримском региону.
Главна препрека кримским плановима Вашингтона била је руска Црноморска флота. У првом реду зато што је њена база на Криму била препрека да НАТО у своје редове увуче Украјину. Ради се о томе да устав Северноатланске алијансе не дозвољава државама да постану чланице уколико се на њиховим територијама налазе војне базе треће државе (баш таква је била руска Црноморска флота на Криму).
Њен одлазак из Севастопоља могао је да постане катализатор за почетак грађанског рата на Криму између кримских Татара и украјинских националиста, са једне стране, и проруских Кримљана, са друге. Под изговором спречавања конфликта, на полуострво су могли да дођу амерички и „миротворци“ НАТО, који би затим, наравно, остали тамо „због одржавања реда“ и стационирали би своје војне базе. Преображај Крима у војну базу САД створио би радикалним кримским Татарима идеалне услове за проглашење националне квазидржаве, проамеричке и ксенофобичне, исто као што је то „Република Косово“. Баш такав тужни сценарио претио је Криму пре две и по године.
Али десило се кримско пролеће. Крим се припојио Русији а Севастопољ је вратио статус главног војног утврђења Русије на Црном мору. Снови Вашингтона о томе да над регионом лебди звездано-пругаста застава разбијени су у парампарчад. Али Американци се до данас нису помирили са својим губитком и чекају моменат да врате изгубљено.
Ни данас Крим не да мира Американцима. О тој теми се говори и у председничкој изборној кампањи у САД, америчке дипломате стално оптужују Русију за „заточеништво“ Крима и постављају ултиматум да Крим врате Украјини. Кримској обали се периодично приближавају амерички војни бродови, а ваздушне границе готово свакодневно пролећу амерички извиђачки авиони. Поред тога, Вашингтон директно и уз помоћ Кијева проводи покушаје дестабилизације на Криму на различите начине – од информационо-пропагандних до диверзионо-субверзивних акција.
Превела Антонела Бијелић
Коректура и лектура Јелена Миличић
