Pročitaj mi članakSrpski fudbaler Marko Prljević živi i radi u Jerevanu gde trenutno igra za Ararat Jerevan. U razgovoru za portal Nova.rs kaže da je situacija u glavnom gradu Jermenije, posle proglašenja ratnog stanja, mirna, ali da se zabrinutost oseća.
Ако гледате стање на улицама, све делује нормално, али се забринутост ипак осећа, нарочито у разговору са људима, рекао је он.
Foto: privatna arhiva
“Јермени су врло фанатични и ратоборни. Шта да вам кажем када се првог дана њих 15.000 добровољно пријавило да оду у Нагорно-Карабах да се боре. Овде је војска обавезна две године и сви су, колико толико обучени да ратују”, додао је Прљевић.
Подсећа да је у Јерменији проглашено ратно стање због чега људима уопште није пријатно, иако борби нема у главном граду.
Забринутост и нелагода
Додајте томе медијске извештаје о цивилним жртвама – данас је јављено да је погођен цивилни аутобус на јерменској територији ван Нагорно-Карабаха, најаве контраофанзиве како би се повратиле територије изгубљене 1990их и изјаве политичара да ће примирје сматрати поразом, све то изазива приличну забринутост и нелагоду, рекао је Прљевић.
Прљевић каже да је у контакту са другим фудбалерима из Србије и да су и они, али и други играчи из Европе контактирали своје амбасаде како би видели да ли треба да се евакуишу.
“Није баш свеједно, овде има људи са породицама. Контактирали смо амбасаду, али су нам рекли да за сада нема индиција да је евакуација потребна. Наравно, то све може преко ноћи да се промени и ескалира”, рекао је штопер.
Ништа од мировних преговора, за сада
У тренутку док смо причали са Прљевићем, лидери Азербејџана и Јерменије одбацили су предлог за мировне преговоре, оптужујући једни друге за ометање преговора око територије Нагорно-Карабах.
Сукоб око Нагорно-Карабаха, односно области Артсах – како је Јермени зову – један је од најдуговечнијих замрунутих конфликата у овом крају света.
Сукоб између Јерменије и Азербејџана почео је 1988. године након што је већинско јерменском региону Нагорно-Карабаху проглашена сецесија од Азербејџанске Совјетске Социјалистичке Републике.
“Замрзнути конфликт”
Нагорно-Карабах прогласио је независност 1991. године, што је довело до рата који је трајао све док није потписан мировни уговор у Бишкеку, уз посредовање Русије, 1994. године.
Од тада, спорадично долази до кошкања између јерменских и азербејџанских снага око Нагорно-Карабаха за који Јермени кажу да је њихова земља која им је отета и поклоњена Азербејџану.
Најозбиљније кршење примирја догодило се у априлу 2016. године када су у крвавим сукобима на обе животе изгубиле на десетине војника.
Алијев Јерменима: Повуците се!
Након што су из Јеревана поручили да ће крвљу бранити своју територију, огласио се и Азербејџан који је данас поручио да ће војне операције трајати све док се јерменске снаге не повуку из Нагорно-Карабаха.
“Имамо само један услов, потпуно, безусловно и неодложно повлачење оружаних снага Јерменије са наше земље. Ако влада Јерменије прихвати овај услов, сукоби ће престати, престаће проливање крви”, рекао је председник Илхам Алијев.
Међународна заједница данима позива на разговоре о окончању вишедеценијског сукоба две бивше совјетске републике.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 30, 2020
