Pročitaj mi članakNovoizabranog predsednika Francuske Emaunela Makrona čuva Srbin Darko Bulatović (53). Makron se uverio u srpsku visprenost, diskretnost i široka srpska pleća koja mu garantuju bezbednost. Bulatović je bio uz novog predsednika Francuske i tokom čitave predizborne kampanje
Дарко је људина од 195 центиметара висине, снагатор којем је чак и израз лица јак. Погледом увек скенира околину, али то је нормално, јер у противном му први човек Француске не би поверио у руке своју безбедност.
Игра увек негативце
Дарко каже да је и глумац и да игра у ТВ серијама у којима је, каже кроз шалу, обавезно негативац.
– Највећи успех сам постигао у серији ТФ1 „Још једна шанса“. Ту киднапујем, убијам и на крају ме убију. Управо сам прошао кастинг, требало би да глумим српског кошаркашког тренера екипе аутсајдера. Сад чекам одговор.
Он додаје да је својевремено у Београду уписао позоришну и филмску организацију на Академији драмских уметности.
– Од тога сам одустао, али љубав је остала. Од тада тражим место на филмском платну, мој циљ је дугометражни филм – каже Дарко.
Булатовић је напустио Србију 1990. због, како каже, „Хрватице којој је касније окренуо леђа“. Да би стигао до најмлађег француског председника, Дарко је прошао Сциле и Харибде. Остао је жив и прав, а сада и пресрећни отац трогодишњег прекрасног плавокосог сина Луке.
Булатовић прича да је живео у Њујорку, у Калифорнији, на Сејшелима, али где год да је ишао, увек би се вратио у Париз.
– У Паризу ми се родио и син Лука. Јесте, корени ми црногорски, а Београд ме вуче. Данашње генерације су другачије, губи се међусобни однос и везе с породицом, а деца су препуштена сама себи. Ми Луку ни у чему нећемо да форсирамо, али ћемо му објаснити оно што би било добро за њега – каже Дарко.
После заљубљивања у Хрватицу, за прву супругу је изабрао Францускињу, друга је била мелескиња са Антила, а садашња, стоматолог Тамара, трећа је и, заклиње се Дарко, доживотна. А, како и не би када му је, усхићено каже, за 50. рођендан поклонила најлепши животни драгуљ, сина Луку.
Данас је Дарко, са Жан Рингом, сувласник и извршни директор Тего секјурити, фирме за обезбеђење. Каже да му одлично иде.
– Прошле године смо имали стотинак агената које ангажујемо по уговору. Наш посао је помало кампањски, ангажујемо људе према потреби. Ако је посао добро урађен и клијент задовољан, ако поново тражи наше услуге, то значи да смо на правом путу – каже Дарко.
Основно је да имаш срца и памети, да у конфликтима реагујеш правовремено на фин начин. Понекад, не често, потребна је и доза лудости. Наравно, добро дођу и атлетске способности, на пример, да јуначки и правовремено побегнеш што брже можеш, прича он
У посао обезбеђења је, прича даље Булатовић, ушао случајно.
– Од 1997. до 2000. сам живео у САД, а онда су ме другари позвали да им се у придружим у Паризу.
Предност ми је била што сам добро говорио стране језике – каже он.
Говорећи о томе шта све треба човеку који „обезбеђује личност“, Дарко каже да то зависи од тога где се и шта ради.
– Основно је да имаш срца и памети, да у конфликтима реагујеш правовремено на фин начин. Понекад, не често, потребна је и доза лудости. Наравно, добро дођу и атлетске способности, на пример, да јуначки и правовремено побегнеш што брже можеш – нашалио се Дарко.
Временом, Дарко је стекао име и поверење клијената, па сада размишља да се осамостали и да оснује своју фирму. У њој би, као и досад, радили добри људи и његови пријатељи, а главни шраф и адиминистратор би, као и досад, била супруга Тамара која не може да нађе посао као стоматолог и без које Дарко једноставно не може.
Наш саговорник се присећа да је четири-пет година радио Шанелове модне ревије. Био је код Карла Лагерфелда, обезбеђивао ревије Викотријас сикрета, а стигао је и до политичког покрета Ан марш (Напред).
– Послали смо на први њихов митинг шест момака, а затим је стигао позив да обезбеђујемо и други, па трећи митинг. После сам ушао у најужи круг личног Макроновог обезбеђења. Тего секјурити је једина фирма у Француској која је изгурала целу председничку кампању. Презадовољни су, па су нас ангажовали за предстојеће локалне изборе – каже Дарко.
Наш саговорник о Макрону говори све најбоље.
– Он је симпатичан и видно је захвалан целој нашој мултинационалној екипи. Нема никакве посебне захтеве, скроман је. Дешавало се да с њим вечерамо за истим столом, на путовањима је наша цела група с њим ишла заједно, као да смо екскурзија. Никад се није издизао изнад нас. Функционишемо као породица. Иако о његовој сигурности сада воде бригу државне службе, задржао је и нас. Сигуран сам да ће као председник бити много бољи од претходног и надам се да неће променити свој политички курс – закључује Дарко Булатовић.
Једна народна изрека каже да су „најбоље затворена врата она која се могу оставити отвореним“. Јесте, кад је Дарко испред њих. Зна то и Емауел Макрон.
