На основу истраживања које је спровођено током 13 година (2002-2015), тим с Универзитета Харвард израдио је мапу земља Европе с вредношћу ступња имплицитних расних предрасуда. У Србији их има најмање.

Мапа је урађена на основу теста „Пројект Имплицит“, кратког интерактивног квиза у којем учесници упарују речи и слике.

Једна од компоненти теста укључује повезивања позитивних с црним лицима и негативних с белим лицима. Ово користи „имплицитни тест повезивања“ (имплицит ассоциатион тест) и терминологију као што је „добар“, „лош“ и „зао“.

Резултати истраживања крећу се од 0,298 за учеснике из Србије до 0,557 за оне из Чешке.

Општи закључак теста јесте да људи из сваке европске земље спорије повезују црна лица с позитивним описима него бела.

Такође, истраживачи су закључили да непостојање расиситичких гледишта не штити од имплицитних предрасуда о другим расама.

Aутори студије су ипак истакли да је дефиниција „имплицитног“ проблематична и признали ограничења студије, јер се пореде црна и бела лица, док ставови према етничким групама имају много других облика.

„Иако као појединци не морамо имати расистичка веровања, идеје које повезујемо с расом могу бити конструисане културом која описује људе различитих етницитета на конзистентне начине, и начине који су конзистентно мање или више позитивни. Гледано из ове перспективе, овај тест, који је у најбољем случају једно слабо мерило индивидуалне психологије, може бити најкориснији ако су појединачни резултати сакупљени тако да омогуће рефлексију о колективном друштвеном свету који настањујемо“, навели су они.

Такође, студија Универзитета Висконсин у Медисону, Харварда и Универзитета Вирџиније из 2016. указују да је повезаност између расистичких мисли и расистичког понашања можда слабија него што је то сугерисано у овом пројекту.

Oznake: evropske zemlje, EU, rasizam, rasne predrasude