ШПИЈУНСКЕ ИГРЕ: Амбасадор Азербејџана пао због оружја

23:02 16.08.2020.

Елдар Хасанов дугогодишњи амбасадор Азербејџана у Србији ухапшен је пре три дана у акцији азербејџанске обавештајне службе због корупције и проневере државног новца. Амбасадор је "пао" када се вратио у Баку, непосредно пошто је одјекнула вест да је Србија, која са овом нафтом богатом државом има стратешко партнерство, продала минобацачке мине њиховом љутом ривалу Јерменији са којом Азербејџан годинама ратује око спорне територије Нагорно Карабах.

Баку, Азербејџан

У званично саопштење да је у питању корупција, све мање људи верује, а одређене информације указују све више да је ухапшени амбасадор направио пропуст, када није сазнао информацију да је Јерменија у Србији купила минобацачке гранате.

О спорној трговину Баку није известио амбасадор већ је то Азербејџан сазнао посредно – након напада крајем јула у којем су јерменске оружане снаге употребиле те гранате у зони спорне територије. Саговорници Нова.рс сматрају да је амбасадор смењен више због тог пропуста него због званично саопштеног разлога.

Никола Лунић, дугогодишњи официр у Управи за међународну војну сарадњу и бивши војни изасланик Србије у Лондону каже за Нова.рс да је амбасадор био у могућности да легалним путем према доступним подацима открије да извозни послови раде са Јерменијом.

“Као што сви знамо за Јерменију и Азербејџан је значајан контекст сукоба око Нагорно Карабаха. Самим тим цела дипломатија једне и друге земље је дужна да обезбеђује информације сваке врсте о свим земљама. Ми смо са Азербејџаном ушли у цели низ послова и економских, и на крају крајева, и око наоружања. Потписали смо стратешки споразум о сарадњи шта год он значио у спољно дипломатском контексту, али очигледно је да се амбасадор Азербејџана није потрудио да прикупи информације из јавно доступних извора о нашој сарадњи са Јерменијом. Наравно да му то Баку замера и то би било логично да је смењен ради тога јер такву информацију није омогућио благовремено да би могли у непосредним састанцима на највишем условити своје учешће у сарадњи”, каже Лунић за Нова.рс и додаје:

“Азербејџан троши велика средства на дипломатски утицај. Био сам у Лондону и лични сведок тога. Амбасадори Азербејџана у свету морају да испоље некакв утицај, а очигледно је да они нису дошли до информације какву ми сарадњу имамо са Јерменијом, посебно у извозу наоржања”.

Подсетимо, 13. августа у касним поподневним часовима српски медији под ознаком хитно пренели су вест да је дугогодишњи амбасадор Азербејџана ухапшен од стране њихове обавештајне службе. Како се наводи у саопштењу који је потписао званичник министарства спољних послова Ферхад Мола, Хасанов је ухапшен у склопу шире истраге које се тиче проневере веће суме државног новца.

“Ухапшен је амбасадор Азербејџана у Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини Елдар Гасанов. Он је оптужен да је проневерио крупну суму буџетских средстава, као и за друге прекршаје. Елдар Хасанов је приведен као осумњичени у истрази. Кривични поступак се налази у фази истраге. Јавност ће добити бити правовремено информисана о истрази кривичног случаја“, наводи се у саопштењу.

У саопштењу се прецизира да је осим амбасадора ухапшено још неколико службеника тамошњег министарства спољних послова, међу којима је Фаиз Багиров, челник конзуларног одељења. Они су осумњичени за проневеру и примање мита и задржани су у притвору. Иначе, ово хапшење је дошло усред афере око продаје српског оружја Јерменији, због чега је протестовала и азербејџанска Влада.

Стратешки партнери

Србија је од 2010. године интензивирала сарадњу са Азербејџаном, да би у периоду од 2013. та сарадња прерасла у стратешко партнерство на свим пољима, од привреде до одбрамбене индустрије. У том периоду потписан је био низ билатералних уговора који су се дотицали и војно привредне делатности.

Тако је Србија 2011. поптисала уговор са Азербејџаном вредан неколико милиона долара о трансферу технологије у изградњи фабрике експлозива. Носилац овог посла била је Прва искра Барич, која је захваљујући том трансферу потпуно обновљена после разарања за време НАТО бомбардовања 1999.

У периоду од 2011. па до 2018. неколико пута у српским медијима говорило се о војно-економској сарадњи Србије и Азербејџана која се односила чак и на изградњу фабрике пешадијског наоружања у овој држави, затим учешће у пројекту ВБ-10 (војник будућности), који је касније преименован у пројекат 1.500 и 1.500 плус.