• Početna
  • SVET
  • Socijalistički put Ekvadora: od odbijanja MMF-a i Svetske Banke do privrednog uspeha
Pročitaj mi članak

Socijalistički put Ekvadora: od odbijanja MMF-a i Svetske Banke do privrednog uspeha

0

Утопија је била присутна у политичком животу у скоро свим латиноамеричким земљама па тако иу Еквадору.

То се може видети из Устава којег је та земља усвојила 2008., када је као преамбулу тог најважнијег документа уврстила концепт „buen vivirр“, тј побољшање квалитета живота кроз социјалну политику, а која мора бити у равнотежи са екосистемом.

Председник Рафаел Кореа 2007. отказује послушност ММФ-у и Светској банци и доноси одлуку да неће платити један део јавног дуга, из разлога што тај део искључиво гарантује профит банкама и мултинационалним корпорацијама, а не служи добробити земље.

Еквадор тако постаје земља „царства зла“ у очима САД-а и међународних финансијских институција. Да је то била добра одлука показују подаци недавно објављени у „Соле 24оре“, медију који прати привредна кретања у свету, а који Еквадор наводе као пример земље са „једном од најдинамичнијих привреда у Латинској Америци“. 2011. БДП је порастао за 7,8%, ау исто време спољни дуг се смањио са 17,4 на 13,6 млрд $.

Новинар Ђани Мина, одличан познавалац прилика у Лат. Америци, пре двадесет година је ту регију назвао „нестали континент“, због игнорисања мас-медија и површног извештавања о тамошњим збивањима.

Разлози за тај медијски „black-out“ је био осећај кривице Северне Америке због очигледне пропасти неолибералног концепта који је наметнула свету и већини земаља Латинске Америке. Мина тврди како је Лат. Америка изгубила две деценије због спровођења политике наметнуте од стране САД-а, а које су хтјеле од тог континента створити простор на коме ће живети потрошачи, а не произвођачи.

Данас се ситуација променила. Криза која потреса Северну Америку учинила је да се Латинска Америка гледа као пожељан партнер који ће помоћи САД-у да реши своје унутрашње проблеме. Перцепција Латинске Америке је другачија него пре 20 година.

Пројекат „Microfinanza Campesina“ (сељачки микро-подстицаји)

Еквадор је 1964. провео аграрну реформу, али резултати нису били они очекивани. Тада се родила идеја о сарадњи са сељацима из приватног сектора и 1967. се ствара Средишња национална пољопривредна агенција повезана с Црквом и хришћанским синдикатима (треба напоменути да је у Лат. Америци изузетно раширена идеја хришћанског социјализма, који није у колизији са научним социјализмом као у Европи оп.а.).

Задатак те институције је била стварање финансијског система за помоћ сељацима у сврху лакшег добијања кредита код банака, те тако подстаћи развој руралних делова Еквадора. У последњих десет година ова замисао је довела до масовне мобилизације села и оснивање бројних локалних кооператива (задруга). Данас, захваљујући управо тој идеји у „сељачке задруге“ су укључени бројни сељаци којима је то једини пут за бекство из сиромаштва.

Еквадор и инострани дуг
Еквадор је, као и Исланд, одлучио не платити један део иностраног дуга, што је жестоко критиковано од стране САД-а, али изгледа да је то био победнички потез власти у Куиту. На питање да ли то може бити модел применљив у Европи, новинар Ђани Мина објашњава:

„Ако инострани дуг гуши државу, он мора бити репрограмиран и кредитори морају разумети да ће – или репрограмирати дуг под најбољим условима за себе, или неће добити ништа. Једна земља се не може одрећи образовног, здравственог и система јавних служби, како би вратила дуг . Еквадор је мала земља и зависи о америчкој привреди и долару, али Европска Унија је сигурно у бољој ситуацији, обзиром на евро. „

Развојни модел Рафаела Кореа
Председник Кореа је 2007. донео храбру одлуку о прекиду експлоатације нафте у богатом амазонском налазишту Јасуни, како би сачувао екосистем и староседеоце који тамо живе. Истовремено је појачао активности у рудницима племенитих метала и минерала, због чега се предсједника Кореу оптуживало да следи континуитет бивше неолибералне политике. Ове одлуке можда помало и збуњују, али у случају лежишта нафте Јазуни, ради се о драгоценом екосистему, док се рудници не налазе у заштићеним подручјима. Влада жели да повећа и технолошки усавршити производњу том сектору, али и ту се строго држи правила очувања околине.

На критике због повећање експлоатације и производње минерала Кореа је одговорио: „Не можемо бити просјаци који седе на врећи злата“, мислећи при том на огромне залихе бакра, злата и других племенитих метала и минерала.

2012. – Година успеха еквадорског привреде
Привредни успех Еквадора у 2012. години је толико евидентан да то не могу негирати ни највећи опоненти властима у предстоници Кито. Ову годину ће привреда у Еквадору забележити раст БДП-а од 5%, у односу на 2011., када је Еквадор имао највећу стопу раста БДП-а у целој Латинској Америци.

Незапосленост је пала на 4,2%, што је најнижи ниво незапослености у историји земље. Смањивање незапослености је аутоматски имало за последицу смањење броја сиромашних породица. Просечна плата у Еквадору је с 264 УСД, у 2012. порасла на 292 $. Влада председника Кореа има намеру изједначити примање онима који не раде с износом минималне плате коју радницима гарантује држава. По први пут у историји Еквадора је број људи који живе у условима екстремног сиромаштва сишао на 9,4%, док је у време преузимања власти у сиромаштву живело 16,9% становништва.

Још један хвалевриједан потез ове владе је укидање искоришћавања дечје радне снаге. 450.000 деце се бавило неком активношћу за новчану накнаду до доласка на власт ове политичке номенклатуре. Данас је у Еквадору дечји рад искорењен. За смањење стопе сиромаштва, осигурање помоћи за 130.000 особа са инвалидитетом и укидање дечјег рада Еквадор је добио и признање Чепалова-а (Комисије за привреду Латинске Америке и Кариба).

Треба још напоменути велика улагања у образовање, инфраструктуру – са реконструкцијом железнице и изградњом 9000 км аутопутева и 78 мостова, у последњих пет година. У енергетском сектору се до 2016. изградњом осам великих хидроелектрана намерава од земље увознице ел.енергије постати извозником.

Иако је председник Рафаел Кореа под сталним критиком приватних медија у Еквадору, на изборима у фебруару 2013. излази као кандидат са великим побједама у социјалној и економској политици земље. Осим тога вратио је понос и очувао суверенитет своје земље, те тако стекао углед у међународној заједници. Поред свега наведеног, залагање председника Кореа за уједињење Латинске Америке и Кариба даје му још већу шансу за победу на следећим изборима.

 

(Адванце)