Украјинска привреда је катастрофалном стању – милијарде евра дуга, корупција, инфлација. При томе неизвесност због могуће ескалације додатно оптерећује економију. Упркос помоћи Запада, Украјини предстоје тешка времена.

Обећања да ће јој исплатити кредите помоћи, која су недавно стигла из Међународног монетарног фонда, за Украјину заправо и не представља олакшање. Влада у Кијеву за сада може да рачуна на помоћ у износу између 15 и 18 милијарди долара (евентуално чак и до 27 милијарди) током наредне две године. „Овај износ преко је потребан ако је циљ да се Украјина спаси од банкрота“, каже Рајнер Швајкерт са Института за светску привреду у Килу. Наиме, Украјина тренутно нема никакве могућности да дође до новца на међународном тржишту капитала. Њој су кредити Међународног монетарног фонда и више него потребни -како би избегла најгори сценарио.

Високо-растући државни дугови

Влада у Кијеву наводи како јој је хитно потребно око 35 милијарди долара. Када је реч о државном дугу, помиње се цифра од 75 милијарди долара – што је готово више од три четвртине друштвеног бруто дохотка. Самим тим, за земљу са тако ниским привредним растом, поменути износ и више је него критичан.

Како наводе привредни стручњаци из Рајфајзен банке из Беча, Украјина је протеклих година успевала да се извуче, али ће јој то у будућности тешко полазити за руком. Преостаје све мање маневарског простора; пре свега се девизне резерве ове државе драстично се смањују. Само за наредну годину, процењује се да ће Украјини бити потребан кредит од најмање 15 милијарди долара.

С друге стране, овој земљи недостају и страни улагачи. То и није тако изненађујуће, ако се мало боље погледа ситуација у овој земљи – недостатак правне безбедности, корупција и опасност од почетка рата са Русијом. Највећим делом привреда у Украјини је у рукама олигарха, који готово и да не плаћају своје обвезе држави, већ новац депонирају у пореске оазе, као што је Кипар.
Више нема “извлачења”

“Велики плус у оваквим околностима била би могућност застављанај излива новца у иностранство. Олигарси су до сада увек врло једноставно могли неког да подмите – било да је реч о државном званичнику или премијеру, па самим тим нису ни морали да плаћају порез. Када би влада показала “зубе”, привредни магнати би морали више да издвајају за пореске надокнаде и врло брзо би схватили како се њихов бизнис и капитал налазе у опасности”, тврди привредни аналитичар Борис Кушнирук, дугогодишњи финансијски саветник украјинске владе.

С друге стране међутим, треба нагласити како је борба против корупције само једна од мера, коју захтева ММФ. Украјинска централна банка би требало да обустави сталну “подршку” националној валути. Наиме, повезивање гривне са америчким доларом, довело је до тога да су се новчане резерве од 2010. године готово преполовиле.

Повећање цена гаса

На тзв. списку захтева који властима у Кијеву упућени, ММФ укидање субвенција за гас. Неке потезе на том плану, украјинска влада већ је повукла. Још колико у мају ће цене гаса за домаћинство бити веће за 50 одсто, а за предузетнике за 40. С друге стране, мора се нагласити да је руски концерн Гаспром Украјини већ укинуо све олакшице за увоз гаса. Све се то већ одразило на цене овог енергента. Украјински Нафотгаз за увоз гаса, већ сада плаћа 44 одсто више него до сада. Гаспром то објашњава чињеницом, да Украјина има дугове, које није платила и то у износу од око 2,2 милијарде долара.

Међутим, Украјинци неће морати да рачунати само на повећање цена гаса, већ и на раст многих других трошкова. То се пре свега односи на увоз робе из Русије (који је до сада чинио трећину свеукупног увоза), како на намирнице, тако и на алкохол и дуванске производе.

Осим тога, Међународни монетарни фонд од владе у Кијеву тражи и смањење социјалних издвајања, па и смањење броја запослених у државним службама. Према незваничним проценама, свако десето радно место у некој државној установи, требало би да буде укинуто. Свеукупно, незапосленост прити десетинама хиљада Украјинаца.

Принцип мањег зла

Актуелна привредна неизвесност могла би се претворити у тешку кризу, поред осталог и због поменутих захтева Међународног монетарног фонда – додуше само краткорочно. „Украјина ионако у овој години мора да рачуна на пад привредног раста за 2,5 одсто. Уколико нове мере заиста буду спроведене, он ће се још више смањити, али би нада у побољшање ситуације дугорочно гледано била извеснија“, тврди Швајкерт.

Тешка времена која предстоје овој земљи, посебно би могли осете они који су и до сада мало зарађивали. „Народ вероватно још има снаге… само да не дође до сукоба. Јер уколико дође до смањења животног стандарда, влада ће народу морати да објасни шта се дешава са порезом који плаћају велика предузећа. Тада би становништво лакше могло да прихвати ситуацију – с обзиром на могућност избијања рата, то се могло назвати „мањим злом“, додаје Борис Кушнирук.

(Дојче Веле)

Oznake: gas, EU, privreda, Ukrajina