Pročitaj mi članak
Десни Сектор је најекстремнија формација украјинских екстремиста. Унутар њега налазе се паравојне формације, које су одиграле прворазредну улогу за време насилних демонстрација у Кијеву. Сада кад Украјина има новог председника и Еуромајдан је заклопио шаторе, многи од његових чланова постали су сирочићи револуције.
Олег Свако никада не одбија пиће. Дане проводи у седишту организације Десни Сектор у Лвову. Не крије се. Њихово је седиште у историјском срцу Лвова, с погледом на барокну цркву Преображења и један корак од трга Ринок, препуног туриста. Олег седи за једним од столова на отвореном.
Пуши и пије и посматра околину. Олег направи безобразни комплимент некој девојци, која пролази испред и смеје се показујући велику рупу у зубима између очњака и кутњака. Гутне још пива: „Зар ти изгледам опасно? Нациста, који убија људе?“
Ево то су ти који чине Десни Сектор, једног сунчаног дана међу оронулим гипсаним украсима Лвова, далеко од Мајдана, који је био претворен у поприште сукоба огњем и мачем од децембра до фебруара Унутар седишта зидови су покривени трофеијима и употребљаваним оружјем у бици: улубљени штит, дебеле батине и боце молотовог коктела, црноцрвена застава, све је то поређано као на олтару. Затим фотографије Кијева из тих дана. Врло млад дечко премешта трофеје, човек стаклених очију му даје мргодна наређења: „Не треба викати“, виче тај највише од свих. Свађају се, дечко баци све и изађе напоље.
Фотографије поносно показују чланове Десног Сектора усред битке. Црне маскирне капе са прорезима за очи, антигасне маске, пламен и стубови црног дима, крв. То су потресне слике, које су у противречности с либералним идеалима. Молотов коктели не слажу се баш са демократијом. А ипак, овде они одашиљу позитивну поруку. Казати да си био на Мајдану, на барикадама, једнако је као имати медаљу на грудима.
„Наравно, и ја сам тамо био“, каже Олег. „Од децембара до марта. Добио сам батина, али и ја сам их богме и прилично много поделио.“
– Па ипак, од више од сто погинулих на Евромајдану, ни једног није било из Десног Сектора? Како је то могуће, јер – како кажу – управо су они били кичма прве линије сукоба?
– „Какве то везе има? Било нас је око хиљаду људи на Мајдану. Полицијски снајперисти пуцали су по гомили. Биће да је то био случај.“
Права тежина Десног Сектора
Први пут кад сам се обратио Олегу човек стаклених очију је ‘залајао, како не сме да разговара с новинарима. Но нешто мало пива је помогло да му се развеже језик. Олег носи маскирно одело и ципеле тенкиста, а то је у неку руку униформа Десног Сектора. Понеко има обријану главу, понеко дугу косу. Већином су млади или готово адолесценти, без икакве улоге у комедији, који пут се ради о правим згубидани и мангупима, ти су најопаснији. Многи од њих су на Евромајдану нашли разлог и смисао или можда илузију, да напокон имају нешто, чему да послуже. И сам Десни Сектор рођен је на барикадама Евромајдана, скупивши под јединствену заставу целу галаксију формација екстремне деснице и прихвативши унутар себе Унсо, паравојну организацију, која још увек постоји са својим сопственим идентитетом.
Он је сместа окренуо у другом правцу протесте, натерао их да окупирају јавне зграде, био је поборник непопустљивости према влади и употребљавао је методе урбане гериле против полиције. Јако је тешко од куће судити праву улогу и тежину Десног Сектора за време и након Евромајдана. А ту улогу није ништа лакше просудити посматрајући је и изнутра у Украјини. На њихову се присуство не гледа лоше од стране оних који подржавају револуцију, нити они на Десни Сектор гледају као на опасно екстремистичко застрањивање. Штавише, многи су врло благонаклани према Десном Сектору. А ипак, његов лидер Дмитро Јарош добио је свега 0,7% гласова на председничким изборима од 25 мај. А проценат овде у Лавову био је једнак проценту који је добио у осталом делу Украјине и још мањи него у Кијеву.
Јарош визиткарте
Кад сам дошао, Богдан – дечак с косом Подрезане на козачки начин, начин шишања који је у Лвову у великој моди међу тетовираном омладином – дочекао ме с осмехом и са црвеном визиткартом с трозубом. Те визиткарте су посебна прича. Крајем априла једна руска телевизија, Лајф њуз, јако активна у пропагирању Евромајдана, показала је слике визиткарте Јароша пронађене на месту сукоба сепаратиста и војске из Кијева, који се одиграо близу Славјанска. У том су сукобу три особе погинуле, и шарени картончић са Јарошевим именом послужио је руској пропаганди као доказ у умешаност у сукоб ове организације на истоку земље. Десни Сектор и не само он, одговорио је иронично, и засуо мрежу фотомонтираним визиткартама Јароша на свим местима, где су се догодиле највеће несреће – од потапања Титаника до инвазије ванземаљаца на Дан независности. Данас многи дућани са сувенирима у Лавову излажу тај картон: ‘Овде се нуде Јарошеве визиткарте’.
Улази мала фамилија, тата, мама и двоје деце. „Да ли је овде Десни Сектор“? Све четворо носе вишиванку, традиционалну белу кошуљу са шареним везом. Дошли су из оближњег села.
„Јако је занимљиво погледати ове фотографије. Гледати их заједно с њима, који су се борили у Кијеву“, вели тата.
„Ови су момци ризиковали живот за добро Украјине“.
„Мислим да бисмо без њих још имали Јануковича“, додаје мама.
Деца се фотографишу с Богданом, а та сцена подсећа на плакате совјетске пропаганде из Другог светског рата: фотографија војника са плавокосом децом. Поздрављају се и одлазе. „Слава Украјини! Слава херојима!“
Сирочићи Еуромајдана
Олег се огребао за још једно пиво. „Говоре да смо расисти, да мрзимо Русе. Моја је девојка Рускиња, из Дњепропетровска. Говоре да смо против коришћења руског језика, али моја девојка не говори украјински“ и да ми то докаже позива је на телефон и с њом разговара. Она говори добар енглески, налази се у Дњепропетровску, ради на пребројавању листића на једноом испитивању јавног мишљења. Враћам телефон Олегу, а он мало изиграва фрајера: „И ја те волим, мала“, а затим тише „Не, нисам пио, заиста, ма кажем ти да нисам попио“. Кад је завршио разговор, кригла је већ поново празна и мора је поново напунити.
Кажем му да сам се у Лвову срео са татарском заједницом, која је побегла с Крима и како је исту прихватио Десни Сектор и Свобода. На лицу му се појави гримаса гађења.
– „Да општина им је чак дала куће. Где сте их пронашли?“
Велим да сам их нашао за време молитве.
– „Зар имају и џамију?“
Не, дали су им само дворану за молитву.
„Добро, не тиче ме се уопште“.
Није никаква тајна да је идеологија Десног Сектора против мултиетничке и мултирелигиозне Украјине и Олегу није на крај памети да то негира.
„Ствар није у томе бити против нечег, већ знати савршено шта је право, а шта не. Право је вољети своју земљу, право је борити се за њу, право је вољети свој народ. Није право дати станове тим људима, док многи Украјинци спавају на станици или на путу. “
Богдан долази и седа крај нас и говори нешто шапатом Олегу. Са прага нас упорно посматра човек стаклених очију. Олег свима нуди гутљај пива и испије све до краја. Кригла је поново празна. Више не говори. Шта ће радити сад, пошто се вратио из Кијева, кад Украјина има новог председника и кад су бирачи Јарош дали тако минималан проценат гласова?
„Ми ћемо наставити да будемо овде. Наставићемо бранити нашу земљу. Ако буде требало, вратићемо се на Мајдан. Шта кажеш, да се наручи још једно пиво?“
Данило Елиа
18 јун 2014.
Превод: Јасна Ткалец
(Адванце)
