Pročitaj mi članak
Иако у Кијеву (још увек) нема тенкова и штектања митраљеза, град личи на ратну зону. Насиље у Кијеву и западним деловима Украјине се наставља несмањеном жестином.
У Лавову и Ровну револуционари су заузели неколико зграда администрације и подигли барикаде око њих. У центру Кијева, у улици Институтскаја, револуционари су за мање од 3 сата подигли зид-барикаду висине чак 4 метра. Активисти невладине организације Спилна справа (заједничка ствар) заузели су и зграду министарства пољопривреде.
Све то било је праћено жестоким окршајима са полицијом у којим је, према најновијим вестима, живот изгубило пет лица. Ови последњи окршаји резултат су “неиспуњених очекивања опозиционара“ у преговорима са властима. Виталиј Кличко, вођа револуције, позвао је на генерални штрајк и додао:“Живећемо у новој Украјини већ ове године!“.
У оваквим околностима, актуелном украјинском режиму остаје или да заведе ванредно стање и одлучно разреши кризу, или да попусти пред охрабреним револуционарима. Иако западни (па и домаћи) медији учестало говоре о “голоруким“ демонстрантима и “полицијској бруталности“ реалност је та да су демонстранти изузетно добро опремљени, па их је некад тешко разликовати од припадника специјалне полиције.
Они врло агресивно (али истовремено и тактички организовано) наступају према полицији чије реакције покушавају да испровоцирају употребом молотовљевих коктела, праћки, катапултева и других импровизованих средстава (примећен је чак и један имрповизовани вишецевни бацач ракета).
Уз све то, присутна је и забрињавајуће велика количина ватреног оружја у рукама демонстраната. У Украјини иначе (према подацима из 2011) постоји око милион и 76 хиљада регистрованих комада ватреног оружја и око 640 хиљада лица са дозволом за поседовање ватреног оружја.Поједине процене чак показују да се у рукама цивила у Украјини налази преко 3 милиона комада ватреног оружја (регистрованог и нерегистрованог).
Организованост и опремљеност демонстраната нису случајност. Још 2008. године је тадашњи председник Украјине, Виктор Јушченко (иначе најистакнутији прозападни украјински политичар), са Џорџом Бушом потписао документ под именом “Приоритети украјинско-америчке сарадње“.
Већи део овог документа односио се на заједничку информативну политику САД и Украјине, усаглашен однос према НАТО интеграцијама и америчком ракетном штиту у Европи, али је битно споменути да је докумет обухватао и заједнички наступ према Белорусији, односно против режима Александра Лукашенка.
У склопу деловања према Белорусији, на територији западне Украјине су новцем америчког Националног демократског института (National Democratic Institute – NDI) основани кампови за обуку белоруских револуционара у Трнопољу и Лавову.
У тим камповима су будући револуционари обучавани у широком спектру активности, од тзв. метода “ненасилног отпора“ па све до правог правцатог освајања градова и насеља употребом силе.
Може бити да се у међувремену Белорусија показала као тврд орах за овакве пројекте рушења власти па су обучени активисти преусмерени на дејства против украјинских власти, а може бити да су САД од самог почетка намеравале да ове професионалне револуционаре употребе за остваривање својих интереса управо у Украјини.
Идентификоване жртве (страни држављани) сукоба у Кијеву. Ради се о јерменском држављанину Сергеју Нигојану као и његовом колеги Михаилу Жиневскјом иначе младом неонацисти из Белорусије.
На сликама које су освануле у данашњим медијима приказују се лица која одговоарају горе поменутим особама, у једном изразито милитаристичком издању…
(За Србин.инфо – Борбени ефективи)
