Pročitaj mi članak
(Јуриј Рубцов)
Први пут откако је у фебруару 2010.године донета Војна доктрина Руске Федерације у тај докуменат су унете озбиљније измене. Обнављање Доктрине крајем 2014.године само делимично има везе са јачањем притиска Запада на Русију због одбијања Москве да прихвати државни преврат у Украјини. Војна доктрина представља документ који важи не само за појединачне догађаје, већ се односи и на факторе дугорочног деловања. Јер фактори који су ушли у Доктрину, а који за Русију представљају опасност, нису се појавили данас. То су:
– Јачање потенцијала моћи НАТО-а, приближавање војне инфраструктуре тог блока границама Руске Федерације између осталог и његовим сталним проширивањем;
– Јачање страних војних контингената на територијама држава са којима се Руска Федерација граничи;
– Формирање и ширење система за стратешку противракетну одбрану Пентагона, којим се подрива глобална стабилност; реализација концепције „глобалног удара“, намера да се оружје размести и по космосу.
Доктрина, која треба да буде упутство за конкретно поступање, обавезна је да се одазове и на претње и изазове који ће се тек појавити. Појављивање нових уредби у Доктрини диктира чињеница да ситуација у Украјини и у вези са њом, баш као и догађаји у Африци, Сирији, Ираку и Авганистану представљају претњу по војну безбедност Русије. Набрајајући особине савремених војних конфликата: „комплексно коришћење војних снага, политичких, економских, информационих и осталих мера које не спадају у војне, а које се користе уз широко коришћење протестног потенцијала становништва“, укључујући и „коришћење политичких снага и јавних покрета који се финансирају и којима се управља споља“ ствараоци документа су директно изјавили: Русија је спремна да се супротстави и организаторима „револуција у боји“.
Доктрина и у новој редакцији остаје одбрамбена. Русија ће војну снагу користити само када се испостави де су све могућности за примену мера неагресивног карактера у потпуности искоришћене.
Први пут се у Војној доктрини појавила уредба о ненуклеарном потискивању које се обезбеђује преко комплекса спољнополитичких, војних и војно-техничких мера усмерених ка благовременом спречавању агресије на РФ, када је коришћење нуклеарних средстава превремено или неоправдано.
Мада, како видимо, нуклеарно оружје се више не сматра као једини инструмент за благовремено спречавање, без обзира што постоји притисак Запада на Русију који нема преседана, а а због кога мирно може да се говори о новом хладном рату. Стратешке нуклеарне снаге (СЈаС) остају као најважнији фактор за обезбеђење безбедности. У новој редакцији Доктрине из претходне редакције је сачуван ред коришћења нуклеарних средстава, конкретно – као одговор коришћења против РФ и њених савезника нуклеарног оружја или другог оружја за масовно уништење, као и у случају агресије против РФ коришћењем уобичајеног оружја, када настаје претња и по само постојање државе. Под савезницима се подразумевају: Белорусија као партнер у Савезној држави и остале чланице ОДКБ.
Руско војно-политичко руководство посебну пажњу поклања јачању нуклеарног штита земље. На дан када је председник Русије Владимир Путин потписао текст нове редакције Војне доктрине, са космодрома „Плесецк“ је успешно лансирана међуконтинентална балистичка ракета (МБР) РС-24 „Јарс“ која је потпуно прецизно, према задатим цифрама, погодила циљеве на полигону Кура на (руском далекоисточном полуострву) Камчатка. Ракете „Топољ-М“ и „Јарс“ на чврсто гориво, које се инсталирају и на мобилне и на стационарне ракетне комплексе, у овом тренутку представљају базу наоружања ракетних снага са стратешком наменом. У овој години ће Ракетне снаге са стратешком наменом добити преко 20 ракетних комплекса „Јарс“ са покретним земљаним и стационарним базирањем.
А само дан пре тога је командант ракетних јединица стратегијске намене (РВСН) генерал-пуковник Сергеј Каракајев први пут званично изјавио да се ради на тешкој балистичкој ракети РС-26 на тврдо гориво, која од 2016. треба да ступи на борбено дежурство, како би се тако групација „Топоља“ и „Јарса“ допунила. Мада карактеристике нове ракете још увек представљају тајну зна се да је комплекс „РС-26“ у стању да се избори са било каквом противоракетном одбраном, због чега је већ прозван „Убица ПРО“.
