Прочитај ми чланак
Покушај економске и политичке изолације Русије од стране ЕУ и НАТО резултирао је невероватном дипломатском офанзивом њеног председника Владимира Путина који је само у задњих месец дана обишао три моћне земље и обезбедио Русији милионске уговоре и енергетску алтернативу.
Иако је Запад славио “малу победу“ над Русијом обуставом изградње “Јужног тока“, посетама Кини, Турској и Индији, Путин је показао да на економске притиске реагује офанзивом, а не повлачењем.
Он је одлучан у намери да створи алтернативно тржиште за извоз енергената од ког зависи руски буџет и привреда. Док ЕУ и НАТО смишљају како да економски сломе Русију, Путин размишља како да растерети своју земљу од везаности за западно тржиште, а самим тим да економске санкције и друге притиске учини неважним по руску економију.
Владимир Путин је 9. новембра посетио Кину где је са председником Си Ђинпингом потписао меморандум о изградњи такозване „западне“ руте за испоруку руског гаса Кини. Овај споразум, као и руско-кинески гасни споразум из маја, ће омогућити да Кина постане највећи потрошач руског гаса.
Преко „западне“ или „Алтај“ руте Русија ће Кини испоручивати 30 милијарди кубних метара гаса годишње.
„Када почне испорука преко западне руте, количина испорученог гаса Кини може премашити количину гаса која се тренутно извози у Европу“, изјавио је генерални директор велике руске енергетске компаније „Гаспром“ Алексеј Милер, коментаришући најновији споразум.
Споразум Русије са Кином је у западним медијима назван „мега-уговор“, и споразум о „западној“ рути је само један од 17 споразума које су потписали Путин и Си.
Међу њима су оквирни споразум између руског „Гаспрома“ и кинеске компаније ЦНПЦ о испорукама гаса и меморандум о разумевању између „Гаспрома“ и друге велике кинеске енергетске компаније ЦНООЦ.
Путин је 1. децембра отиша у Турску где је инициран нови пројекат гасовода „Плави ток“ капацитета 63 милијарде кубних метара гаса годишње, намењен Турској и земљама ЕУ. Потрошачи из ЕУ ће потребне количине гаса моћи да купују на чворишту на граници Турске и ЕУ (Грчка). Овај гасовод ће бити алтернатива Јужном току који је заустављен због притисака ЕУ.
Приликом Путинове посете Анкари, Руски фонд за директне инвестиције и турски грађевински холдинг Ренесанс потписали су меморандум који предвиђа заједничке инвестиције у развој сектора здравствене заштите, изградњу трговинских центара, али и инфраструктурне пројекте у вредности до 400 милиона долара.
Владимир Путин је 11. децембра боравио у посети Индији где је са премијером Нарендра Модијем направио договор о изградити најмање још 10 нуклеарних реактора.
Две земље су такође потписале 16 споразума, укључујући и онај којим се предвиђа да Русија у Индији производи један од својих најмодернијих хеликоптера.
Путинови потези показју да Русија можда и може без Европе, али да ли Европа може без Русије?
