Pročitaj mi članak
Дугогодишњи шеф руске дипломатије Сергеј Лаврово искористио је „поклон” немачке владе и на тему Крима очитао лекцију званичном Берлину. Лавров је, наиме, реаговао на текст који се појавио на интернет страници немачке владе, у којем се нетачно говори о националној структури данашњег становништва Крима. Немачки аутор једноставно је „заборавио” да на овом полуострву живе и Руси.
Руски министар иностраних послова овим поводом је упутио оштру критику властима у Берлину, које су морале да признају грешку.
„Да, Руси нису наведени као становници овог црноморског полуострва, и то је грешка”, признао је представник за штампу немачке владе, изражавајући жаљење због ове „редакцијске грешке”.
Грешка је одмах исправљена и сада су у тексту наведени ови подаци. Од два милиона становника полуострва, 60 одсто су Руси, а 20 одсто Украјинци. У преосталом делу становништва највећи део чине кримски Татари.
Ово није једина прича у којој је у главној улози ово полуострво, које је, после мартовског референдума – Запад га не признаје – окренуло леђа Украјини и приступило Русији. Из седишта Европске уније стиже најава да ће шефови дипломатије ЕУ на састанку 15. децембра усвојити нове санкције против Крима. Како пише руски лист „Независимаја газета”, ове санкције донеће нова ограничења у нафтном и гасном сектору и инвестицијама и покушаће да максимално „ударе” на тамошњи туризам.
Најважнији циљ нових санкција јесте да онемогуће истраживања и експлоатацију нафте и гаса у Црном мору – у близини Крима. Нешто пре тога, ЕУ су увеле санкције које забрањују увоз робе с полуострва и све инвестиције у области телекомуникација и енергије.
САД плаћају обуку украјинских војних ронилаца
Европска унија већ извесно припрема „стратегију за непризнавање поновног уједињења Крима и Русије”. Како извештавају РIA новости, „у документу ће бити прецизно наведени условим под којима 28 чланица Уније и државе Балкана могу да сарађују с организацијама и грађанима Крима”.
Још једна вест употпуњује овај мозаик најновијих обрачуна око Крима. У буџету америчког Министарства одбране за наредну годину 175 милиона долара предвиђено је да буде утрошено као помоћ Украјини и балтичким државама. Лавовски део ове суме, 137 милиона долара, добиће Украјина.
Већ сада се зна да би Кијев највећи део новца требало да искористи за модернизацију ратне морнарице. У овом програму америчке војне помоћи Украјини наведено је да је део новца намењен за обуку 150 војних ронилаца.
Е, ту сад може да се постави само једно питање. Где ће они бити ангажовани.
Пошто је јасно да не могу да „роне” на истоку Украјине, остаје једино могућност да оду негде на Црно море. А тамо је највећи украјински проблем – „одбегли” Крим.
Нова мисија НАТО у Авганистану
Почетком децембра САД и НАТО свечано су савили војни барјак у Авганистану. Више од 13 година после војне инвазије на Авганистан, Сједињене Државе и НАТО затворили су своју ратну команду у овој азијској држави.
Да подсетимо: трупе међународне коалиције предвођене Сједињеним Америчким Државама окупирале су Авганистан после терористичких напада 11. септембра 2001. године у Њујорку и Вашингтону, уз „покриће” да је реч о борби против Ал Каиде. Ова акција се баш одужила, потрошене су милијарде долара на „сређивање” ситуације у Авганистану, погинуло је више од 4.600 страних војника, мртве цивиле нико није бројао.
Била је заиста импресивна војна операција. На врхунцу, 2011. године у Авганистану је ратовало је чак 140.000 страних војника.
Резултат? Убијен је вођа Ал Каиде Осама бин Ладен, устоличена је нова власт у Кабулу, обучени су и наоружани авганистанска војска и полиција, уложено је много новца у обнову земље… Ал Каида и талибана нису, међутим, тотално поражени.
Због тога НАТО и после 1. јануара 2015. године остаје у Авганистану. Како је објаснио генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, у Авганистану остаје око 13.000 војника, који неће бити у борбеној мисији, већ ће имати улогу у обучавању и пружању подршке авганистанским безбедносним снагама. И ратовати по потреби.
Према плановима НАТО и САД, нова мисија у Авганистану требало би да буде окончана крајем 2016. године.
Талибани и Ал Каида „радно” су обележили затварање ратне команде НАТО и САД у Авганистану. Изведена је серија акција а најспектакуларнији удар виђен је у Кабулу, где је на мети бомбаша-самоубице био Француски културни центар. Талибани самоуверено најављују наставак борбе, па се намеће питање да ли је могуће да се и у Авганистану догоди „нови Ирак”.
