(Глас Русије, видео: РИА Новости)

Трка изнад ноћне престонице. Први московски хелипорт је постао полигон за одржавање првих хеликотерских трка „Ноћна Москва – 2013“. Девет посада се такмичило у брзини и прецизности обављања задатака.

„Глас Русије“ је пратио необичан ваздухопловни празник.

Хелипорт се налази на самој ивици града, на крову великог сајамског центра. Хеликоперским полигоном шета ветар у налетима, техничари завршавају последње, или како се обично каже у ваздухопловним круговима „коначне“ припреме машина с пропелерским крилима. Сниматељске групе намештају камере, у сали за полетање су се окупили гости и учесници у трци. До старта има још сат времена, али су пилоти већ потпуно концентрисани на предстојећу трку. Испоставило се да су такмичарска правила тешка чак и за искусне пилоте. Своје утиске с „Гласом Русије“ је поделила навигатор једне од посада, пилот женске хеликотперске ескадриле „Колибри“ Наталија Трофимова:

Ово је први хеликоптерски шоу ове врсте. Он је врло занимљив с тачке гледишта учествовања, загонетке. Пилоти нису унапред знали шта им престоји, тек сад смо добили летачке задатке. Сат времена пре полетања треба проучити услове трке. Имаћемо неколико тачака, пет или седам, на које треба да стигнемо у строго одређено време. У случају било каквих одступања судије ће нам скинути поене. Такође, у одређено време треба да слетимо на финиш.

Трка почиње тачно у девет. Чим је на табли засветлуцало „21.00.00“ први хеликотпер се вешто винуо у вечерње московско небо. Полетео је тако великом брзином да бука пропелера заглушује глас водитеља шоуа, који је вишеструко појачан захваљујући звучницима, а до зоне гледалаца допире мирис изгорелог керозина. По правилима такмичења, следећи хеликоптер чека пет минута и тек онда треба да се вине у небо. Тако једна за другом, на „тркачку стазу“ излази десетак посада. Гледаоци их прате преко карте на великом екрану – у све хеликоптере монтиран је GPS-трекер, који прати висину, положај и брзину сваке летелице и преноси ове инофрмације судијском штабу. Кад су се све посаде нашле у ваздуху, за учеснике на хеликоптерском полигону је почео празнични програм. Гости разговарају с новинарима, деле утиске.

 Хелипорт је отворен пре мање од месец и по дана. И већ сад је домаћин великог такмичења, истиче представник холдинга „Руски хеликоптерски системи“ Азад Каријев.

Утисци су најпријатнији, напокон смо урадили оно што смо одавно желели – заједно с холдингом „Хеликоптери Русије“ организовали смо прву ноћну хеликоптерску трку у Москви. Има јако много гледалаца, маса утиска, екипе су најрепрезентативније. Чини ми се да је све јако добро.

Од старта је прошло свега тридесет пет минута. На небу се поново чује удрање пропелера. Ускоро се не фону оловних облака појављује јарко-црвени хеликоптер. Машина прави круг на малој висини и лагано слеће на полигон за финиш, обасјан светлошћу рефлектора. После неколико минута капетан прве посаде, пилот аероклуба „Авиамаркет“ Иван Рупцов говори за „Глас Русије“ о томе какви су његови утисци после лета.

У завршној деоници на западу од МКАД дочекао нас је директан ветар и возили смо максималном брзином, али смо ипак мало закаснили. Мислим да ће таква судбина задесити и све остале посаде, зато што је директан ветар веома јак. Све је било врло узбудљиво. Читава посада је била напета. Било нас је четворица: ја, навигатор и два навигатора-путника. Сва четворица смо радили с узбуђењем. Узбуђење је било још веће због бочног ветра, тако да на небу није било досадно. И врло је лепо.

Кад човек размишља о једном друго губи из вида. Тешко је све сакупити у једну тачку. Треба и да реферишеш диспечеру преко радија, да пролазиш кроз контролну тачку, да пратиш висину, притисак у систему, а притом треба одржавати брзину. Кад се четири параметра разбеже на различите стране, ти треба да их сакупиш у једно, и у помоћ ти долази само вештина. Помало је необично финиширати кад човек не види циљ, а кад му преостане само десет-петнаест секунди до краја, постаје му јасно где да слети.

Без обзира на то што је Максим Сотњиков искусан пилот, који се опробао у најразличитијим хеликоптерским такмичењима, он истиче да је прва ваздушна трка била веома лепа и занимљива. А организаторима шоуа је пожелео да направе од ње још већи спектакл, додавши у летачке задатке елементе као што је трагање из ваздуха и супер прецизно пилотирање.