Прочитај ми чланак
Историјски састанак : Шојгу и Лавров у Каиру, Сиси поздравио војну сарадњу са Русијом, подсећа на сарадњу Нассера са СССР – ом.
Египатски врховни генерал, и заправо де – факто вођа Египта у овом транзицијском периоду, Абдел Фатах ал – Сиси, поздравио је нову еру одбрамбене сарадње с Москвом за време јучерашњег састанка с руском делегацијом у којој је био и руски министар спољних послова Сергеј Лавров, али и министар одбране, Сергеј Шојгу. Медији преносе како је ово јасна порука Вашингтону након што је САД одлучио укинути део помоћи Египту због рушења и прогона утицајне исламистичке организације – Муслиманске браће.
Историјски састанак
Обе стране, Москва и Каиро, истичу како се ради о историјском састанку. Египатски министар спољних послова, Набил Фахми, рекао је како приближавање Москви није замена за САД те како Египат жели имати добре односе са свим глобалним актерима. Но, већ ово је велики ударац САД – у који су дуги низ година, велики савезник Египту – од времена откако је Анвар Ел Садат постао египатски председник 1970.
Дух Несврстаних је жив у Египту
Набил је у праву када истиче да ова сарадња с Москвом није део хладноратовског менталитета, али у овим потезима ипак се може открити повратак на један утицајни правац у египатској спољној политици – правац несврстаности. То је логичан след политичких одлука ако се присетимо да су управо египатски председник Гамал Абдел Насер, заједно са југословенским председником Јосипом Брозом Титом и другим важним актерима, формирали Покрет несврстаних – још увек највећи савез на свету, осим УН – а – који је своје националне интересе настојао остварити на оба фронта .
Порука САД – у
Наравно, за САД је ово велики корак уназад јер се већ више од 20 година радују надолазећем глобалном монополу када је реч о утицају над осталим земљама света. Јачање Русије нас враћа у нека старија времена, али Русија свакако не жели нову блоковску поделу, већ примарно фер трговину. С друге стране САД су, с разлогом или без, време ће да покаже, изузетно параноични око руских позива на партнерство јер страхују како је Русија помирљива само зато јер тренутачно није још увек на оном степену снага где су били САД и СССР.
Русија ће развијати војну сарадњу с Египтом и интензивираће билатералне контакте, рекао је у четвртак министар одбране Руске Федерације Сергеј Шојгу на сусрету с египатским министром одбране генералом пуковником Абделом Фатахом ел Сисијем.
По речима Шојгуа, јака и демократска држава Египат је важан фактор у одржавању мира на Блиском истоку.
„Рачунамо на то да ће овај тежак период у животу пријатељске државе ускоро бити завршен мирним регулисањем постојећих проблема“, – рекао је руски министар одбране.
Успомена на Насера спаја Каиро и Москву
Воде ли нас актуелни трендови у нову блоковску поделу, о томе је можда још увек рано да се разговара – јер оба блока данас више нису идеолошки супротстављена као некад – но, једна ствар је сигурна: мање земље (мање у компарацији с Русијом и САД – ом, Египат свакако није мала земља) би ће успешне ако буду у стању да правовремено заузму несврстани став.
Египат данас има велику прилику остварити управо то, а то очигледно схвата и египатски народ – тешко да Сиси има толику подршку само зато јер народ воли војне униформе.
Генерал Абдел Фаттах ал – Сиси поручио је руском министру одбране за време јучерашњег састанка у Каиру како је ова посета руске делегације наставак историјских стратешких односа који ће да започну нову еру конструктивних, плодних веза на војној нивоу.
За време посете египатска државна телевизија одмах је објавила емисију о популарном бившем египатском председнику Нассер, који је свргнуо монархију у војном удару 1952.
Ово ништа није случајно – одмах иза ишла вест да се Сиси састаје с Русима, те су затим објављени архивски снимци совјетских званичника како долазе у посету Каиру и Насеру.
Сергеј Лавров је истакао: Спремни смо помоћи Египту на свим пољима где требају сарадњу . Такође је истакао како ће Русија помоћи Египту у модернизацији пројеката који су изграђени уз совјетску помоћ за време Насера.
Приближавање Русије и Египта: Резултат лоше и спољне политике Обамине администрације
Ово је заиста историјски сусрет, а ово су историјске изјаве. Занимљиво је истакнути како је све омогућено управо захваљујући неспретној и погрешној спољној политици Барака Обаме, нарочито када је реч о Египту. Када је народ устао против корумпираног Хоснија Мубарака, који је деценијама владао Египтом док је био на платној листи Американаца, нису хтели да дају подршку правим про- демократским демонстрантима. Тек када је постало очигледно да је Мубарак готов, окренули су капут и почели се разбацивати с патетичним фразама о демократији, слободи итд Да би санирали губитак Мубарак, аутентични народни покрет египатског (и раније тунишког )народа, искористили су за рушење Гадафија уз директну војну агресију.
На првим изборима Обама је дао индиректну подршку исламистима окупљених око Муслиманске браће што је многе шокирало, нарочито египатске становнике који нису могли веровати да једна Америка подржава долазак исламиста на власт. Та чудна политика Барака Обаме се распала у мање од годину дана – овог лета десио се још један аутентични народни устанак, још далеко већи од оног који је срушио Мубарака. Морсија је срушила река људи која се бројила у десетинама милиона (поједини извори сугеришу како је на улице контра Морсија изашло око 30.000.000 људи).
Ту су се Американци увалили у још дубље проблеме – уместо да исправе своје раније контрадикторне и чудне ставове те поздраве буђење народа, они су кренули са критикама против актера који су разрешили Морсија дужности. Но добро, веровали би да је ово последњи став Вашингтона – ипак, ускоро почињу опет мењати стајалиште. Избијају сукоби на улицама Каира, војска отвара ватру и убија на стотине про- Морси демонстраната. Истина, неки су били наоружани, али махом су страдали невини цивили. Хоће ли Вашингтон сада снажно устати, као у Сирији, и позвати на агресивно рушење владе у Каиру због ових потеза ? Нипошто – став се још једном мења да би шизофренија америчке спољне политике досегла свој врхунац почетком овог месеца када је Џон Кери стигао у Каиро те изјавио како египатска транзицијска влада иде према демократији.
Дакле, Америка је у свега две године успела чак, најмање, пет пута променити свој став према Египту. То је показатељ лоше, заправо аматерске, спољне политике. С друге стране, Русија је остала при свом кратком и јасном ставу – египатски народ ће сам одлучити о својој судбини – а такав став се данас итекако цени што и показују ови актуелни састанци.
САД није избачен из Египта и свима је јасно како је САД превелика сила да би је се једноставно игнорисало, но САД морада има конзистентан став, у супротноме ће изгубити све своје савезнике, што се управо и дешава – чак се и Саудијска Арабија окреће против Вашингтона. Како је кренуло не би изненадило, мада ће то бити мало теже, да се једног дана и Израел окрене контра Вашингтона.
Египат није једина америчка контрадикција. Обамин претходник, ЏорЏ Буш, пуна два мандата је водио агенду рата против тероризма истичући како је Ал – Каида највећа претња за светску безбедност. То је искористио као аргумент за амерички војни експанзионизам и напад на земље које нису имале никакве везе са овом терористичком организацијом (напад на Ирак). Но, Обама је потпуно окренуо плочу када се заједно с реакционарним монархијама Залива упустио у подупирање истих актера у Сирији.
(Адванце, Глас Русије)
