Pročitaj mi članak
Због кризе на Криму, Запад прети властима у Русији. Помињу се забране путовања, блокирање рачуна и бојкоти међународних скупова. Међутим, све је већи број политичара и стручњака који сумњају у сврху таквих потеза.
Премијери земаља чланица Европске уније одлучили су да та организација замрзне преговоре са Русијом о либерализацији визног режима. Уз то, на истом самиту је договорен и низ мера у случају да Русија одбије да преговара ситуацији у Украјини, а једна од тих мера су и санкције. Важно је напоменути да су Американци већ одлучили да људима умешаним у кризу на Криму забране путовања и блокирању рачуне, а председник Барак Обама такође најављује санкције уколико се криза погорша.
Кремљ већ најављује сопствене противмере: руске власти размишљају о прекиду узајамне инспекције оружја.
Бојкот из Немачке
По писању магазина „Шпигл“ Ангела Меркел још увек размишља о учешћу у планираном самиту Групе 8 у Сочију. Уколико се на Криму заиста одржи планирани референдум о будућности тог полуострва кога тамошње власти најављују за 16. март, немачка канцеларка ће бојковати самит Г8.
Михаел Фукс, заменик шефа посланичке клуба владајућих странака Уније (ЦДУ/ЦСУ) у немачком парламенту, наступио је креативно, и у листу „Франкфуртер рундшау“ предложио неуобичајени вид санкција: његова идеја је да се Русији одузме статус домаћина Светског првенства у фудбалу 2018. Додуше, политичари из редова немачких социјалдемократа и Левице негативно оцењују такву „фудбалску дипломатију“.
Дакле, многи призивају санкције, али, истовремено, све већи број посматрача јавно критикује такве планове. Чак и председник парламента Европске уније Мартин Шулц (СПД) сумња да ће санкције бити делотворне као мотивација да се Путин доведе за преговарачки сто
„Санкцијице“
Потези које је Европска унија тренутно повукла против Русије су „блажи него последице недавног референдума о странцима у Швајцарској“ коментарише швајцарски лист „Ноје цирхер цајтунг“. Због тога поједини критичари реаговање ЕУ називају „санкцијицама“.
Насупрот томе, има и политичара који верују да би планиране санкције могле да доведу до заоштравања кризе. Грегор Гизи, шеф посланичког клуба Левице у Бундестагу, сматра да такви потези неће имати никакво дејство, чак и ако се усмере ка руској привреди: „На слабог партнера је можда могуће оставити утисак санкцијама, али не и на Русију. Они имају и Кину на својој страни и то не смемо да потценимо“, изјавио је недавно Гизи. „У тако тешкој ситуацији можемо да само да се надгорњавамо и да тражимо санкције, а онда ће Путин опет нечим запретити“, каже Гизи, који напомиње да Европска уније не сме да заборави значај руског гаса.
Блиске трговачке везе са Русијом
Немачки привредници задовољни су уздржаним ставом Европске уније: „Исправно је кретати се у правцу деескалације“, каже Мартин Ванслебен, председник немачке Индустријске и привредне коморе. „Ми не комуницирамо само са Путином и уским кругом његових сарадника, већ са целом Русијом“. Поред тога, Ванслебен указује да су санкције, индиректно, већ имале одређено дејство јер вредност руске рубље опада, а исто важи и за курсеве на московској берзи.
У овом тренутку, Немачка не би смела да заведе привредне санкције, слажу се привредници. Аргументи Ванслебена и његових сабораца имају тежину: ради се улагањима која вреде више милијарди долара. У Русији послује око 6.000 немачких фирми и по проценама стручњака, од њих зависи око 300.000 радних места. И банкарски сектор је тесно испреплетан са обе стране границе – наиме, европске банке учествују на руском тржишту са 180 милијарди евра.
Опасност по чистију енергију
Комесар Европске уније за енергетику Гинтер Етингер још гласније упозорава да не треба продубљивати кризу. Он тврди да ће санкције „утицати на крхки опоравак европске привреде“ и апелује на Брисел да пронађе алтернативе руском гасу. Уколико се то не деси, планови Немачке да се окрене алтернативним изворима енергије биће угрожени, јер их је готово немогуће спровести без снабдевања гасом.
Грађани Немачке су по питању санкција подељени. У једном недавном истраживању, 45 одсто њих сматра да против власти у Москви треба увести санкције, а 44 верује супротно. Међутим, ако се у питање уврсти и опција да ли санкције треба увести и по цену поскупљења енергије, против те мере је 54 одсто људи.
(Дојче веле)
