САД су у петак упозориле Русију да би се свака њена даља интервенција у Украјини, макар и под изговором пружања хуманитарне помоћи, сматрала „инвазијом Украјине“.

САД брине због могућности руске инвазије на исток Украјине

Америчка амбасадорка Саманта Пауер изнела је то упозорење на састанку Савета безбедности о стању људских права на истоку Украјине, где се владине снаге боре с проруским снагама. Недавни извештаји Запада и Кијева оптужили су Москву за слање, по процени НАТО, 20.000 војника на границу.

Пауер је рекла да Русија не само што повећава помоћ прорусима, већ гомила „све више и више“ војника и опреме у близини границе, а почела је ове недеље обимне војне вежбе и испаљује гранате преко границе, у Украјини. Она је напоменула да је Русија предложила стварање „хуманитарних коридора“ за испоруку помоћи проруским борцима.

„Треба се бавити хуманитарном ситуацијом, али не ситуацијом оних који су ту ситуацију изазвали“, рекла је амбасадорка. Пауер је поздравила то што украјинска влада отвара хуманитарне коридоре за помоћ становништву области под контролом сепаратиста и за омогућавање цивилима да се евакуишу.

Ако Москва жели да пошаље помоћ прорусима, рекла је она, требало би да ту помоћ испоручи неутрална међународна организација за помоћ, као што је Међународни комитет Црвеног крста. „Свака даља једнострана интервенција Русије на територији Украјине, укључујући и под маском пружања хуманитарне помоћи, била би потпуно неприхватљива и дубоко алармантна, и требало би је сматрати инвазијом Украјине“, упозорила је Пауер.

Британски амбасадор у УН, Марк Лајл Грант у петак је оптужио Русију да наставља да „безобзирно подстиче сукоб“ гомилањем снага на граници, „а сада чујемо да је Русија спремна да интервенише на хуманитарној основи за ублажавање патње коју је она произвела“.

Западни медији: Путин у клопци

НАТО је снажно упозорио да прети опасност „руске инвазије на Украјину“, а у освртима у западноевропским медијима се оцењује да је руски председник Владимир Путин „упао у клопку“ јер ће озбиљно уздрмати руску економију и међународни положај ако војно интервенише у Украјини, пошто ће се потпуно сукобити и са Западом.

А уколико допусти да украјинска војска нанесе тежак пораз и жртве „проруским сепаратистима“ на истоку Украјине, „изложиће се критици да је кукавички продао руску душу и самосвојност“, како то сматра уводничар шпанског листа „Паис“.

„Хладни рат у Русији“

Хонгконшки дневник сматра да је јако мало вероватно да би „Путин војно интервенисао у Украјини“, али мисли да је „Хладни рат 2“ неизбежан и на азијском простору зато што „САД неће прихватити руску сферу утицаја у деловима Азије (као што то не дозвољава ни Кини) „мада се руско-кинеско стратегијско партнерство убрзано гради“.
„И“, закључује, „никада неће опростити Русији што, заједно с Кином, отворено доводи у питање пуцајући по шавовима од Америке наметнути светски поредак“.
И закључује да је „јасно да он као вођа који је своју политичку каријеру изградио на жељи да освети понижења која је претрпела Русија, неће дозволити да буде понижен“.

У коментарима европских медија отуд ипак преовладава страх да очигледна намера Кијева да, уз снажну подршку америчких саветника, сломи отпор побуњеника на истоку земље може навести Русију да свим снагама заустави то што се у Москви већ означава као хуманитарна трагедија, уз бомбардовање цивилних објеката, жртве и бег више стотина хиљада цивила махом у Русију.

У медијима је доста значаја дато саопштењу НАТО да иза захтева Москве о хитном организовању међународне мисије за решавање тешке хуманитарне кризе на истоку Украјине, стоје намере Русије да тамо „под изговором хуманитарне или мисије очувања мира упути војску“.

На „могућност“ руске интервенције је упозорио и амерички министар одбране Чак Хегел, а генерални секретар Андрес Фог Расмусен у Кијеву изнео тврдњу да је Русија нагомилала оружје и војнике на граници са Украјином и ставио до знања да „у одговору на руску агресију, НАТО још тешње ради с Украјином на преображају њених оружаних снага“.

И Европска унија је изразила „озбиљну забринутост због извештаја о сталном приливу нове количине и новог квалитета наоружања преко руске границе у Украјину“ и нагомилавања трупа уз границу. У европским медијима јесте споменуто да је Москва оповргла ове тврдње, али страх од ширег ратног сукоба у Европи све више обузима јавност јер на то све више наводе извештаји и осврти у средствима информисања.

САД и НАТО су најжешћи критичари руске политике, уз тврдњу да је и за хуманитарну катастрофу на истоку Украјине и за оружане сукобе крива Москва, па француски лист „Фигаро“ предочава да се „јаз између Западњака и Москве нарочито продубио рушењем малезијског авиона ракетом с подручја где су побуњеници“.

Извесне недоумице око тога које заиста срушио тај авион и делом су у јавност продрле и тврдње да је то могло бити учињено и ракетом из ваздуха, јер су посматрачи ОЕБС-а навели да на „кљуну“ авиона уочене рупе које могу бити од шрапнела или метака, што наводи и штампа у Малезији са закључком да је то учинио војни авион.

Вашингтон је ставио до знања да је задовољан тиме што је, после дужег оклевања, коначно Европска унија завела оштре економске санкције Москви, а у америчким анализама се тврди да је руско вођство постало врло забринуто због напредовања украјинске војске на истоку. Јер, како се наводи, руска тактика је била да се сукоб на истоку Украјине одржи све до зиме, кад би тамо операције морале да у многоме стану, тако да би неки бржи пораз сепаратиста био и ударац за руску стратегију.

Америчка агенција за стратегијске прогнозе Стратфор сматра да су сценарији у којима би Русија војно интервенисала „тешко погоршавање хуманитарне кризе“ уз велике цивилне жртве, пораз побуњеника од украјинске војске и отворена војна подршка Запада Кијеву, уз опаску да Вашингтон већ безбедносно увелико помаже украјинским властима.

Стратфор наводи да „Русија смера своје непосредно војно уплитање у Украјини у виду хуманитарне мисије која тражи и снаге за очување мира – што би навело НАТО да тамо пошаље своје мировне снаге и довело до распореда трупа Русије и НАТО као на Косову 1999-е“.

Опасност од распламсавања украјинског жаришта се прати помно и у другим деловима света, па тако „Асиа Тиме“ у Хонгконгу оцењује да је „западна плутократија кренула у лов на медведа“ и подсећа да је буна у Украјини кренула тако што су грађани масовно негодовали због корупције, непостојања владавине закона и олигархијско-тајкунске власти, што сад нико и не спомиње.

Русија реагује на претње – јача војску

Током наредних пет година снаге руског војног ваздухопловства требало би да буду дуплиране и технички потпуно обновљене како би могле да послуже као окосница снага за брзо реаговање, оценили су војни експерти у изјавама руској агенцији Итар Тас.

Расмусен: НАТО ће помоћи Украјини против „руске агресије“

НАТО је спреман да повећа помоћ Украјини пред „агресијом“ Русије коју НАТО позива да повуче трупе с границе са Украјином и да се не меша под изговором очувања мира, рекао је у четвртак генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен.

Разговарали о подршци за украјинске снаге: Арсениј Јацењи и Андерс Фог Расмусен.
Двојица званичника разговарала су о могућој подршци НАТО-а у области комуникације, команде, контроле и сајбер одбране, прецизира се у саопштењу.
„Русија наставља да дестабилизује Украјину“ и да „подржава сепаратисте“, рекао је Расмусен на конференцији за новинаре у Кијеву, и додао да пад путничког авиона „Малезија ерлајнса“ 17. јула показује „последице те подршке“.
Расмусен је изјавио да су „слобода и будућност Украјине“ угрожени сепаратистичком побуном којој, како је рекао, расте подршка из Русије.
„Слобода и будућност Украјине су нападнути“, рекао је Расмусен и указао да се „подршка Русије сепаратистима наставља, и повећава се и по обиму, и по квалитету“.
Расмусен је у четвртак допутовао у Кијев, након што је НАТО оптужио Русију да је нагомилала око 20.000 војника на источној граници Украјине и да би могла под изговором пружања хуманитарне помоћи или спровођења мировне мисије да их упути на украјинску територију.

У наредних 5 год. руско војно ваздухопловство би требало да буду дуплирано и технички потпуно обновљено.

Позивајући се на неименовани извор из врха Генералштаба руске војске, та агенција наводи да је руководство руског Министарства одбране одобрило идеју команданта ваздухопловних снага, генерал-пуковника Владимира Шаманова, да те снаге буду  готово два пута веће него сада и достигну број од 72.000 официра и војника у наредних пет година.

Недељу дана раније Шаманов је рекао да ваздухопловне снаге намеравају да прошире зоне свог присуства изван Русије.

Беспилотне борбене летелице, којима ће, како се очекује, руске ваздухопловне снаге бити опремљене током 2015. године, омогућиће извиђачким јединицама да оперишу дубоко унутар противничких територија, наводи Итар Тас.

„Планови за дуплирање ваздухопловних снага прилично су реалистични и важни, пошто се перцепција претњи Русији променила током кризе у Украјини“, рекао је тој агенцији Михаил Ремизов, члан војно – индустријске комисије руске Владе.
 
По његовим речима, очигледно је да је руски министар одбране Сергеј Шојгу одлучан да исправи грешке свог претходника на тој функцији, Анатолија Серђуковам чија је војна реформа била усмерена на то да руске ваздухопловне снаге од 35.000 људи смањи за половину.

Бивши командант снага за стратешке пројектиле, генерал – пуковник Виктор Јесин, рекао је за Итар Тас да је руско Министарство одбране током 2012. и 2013. године разматрало озбиљно унапређење ваздухопловних снага, али да се тада никоме није журило са реализацијом те идеје.

Од малих ногу уче да буду добри Руси

Добар војник и патриота не постаје се преко ноћи, мото је Школе за кадете „Генерал Јермолов“, која постоји у граду Ставропољу на југу Русије.

Ову необичну школу похађају и дечаци и девојчице и од малих ногу се припремају да буду војници.

Фоторепортер Ројтерса отишао је са ученицима школе „Генерал Јермолов“ на својеврсну екскурзију, пандан уобичној наастави у природи.

Само што су ови ђаци за та два дана пролазили кроз напоран психофизички дрил, учили да баратају оружјем, редовно се молили богу, а преостало им је мало времена и за обично дечје дружење.

Иако у Русији постоји више кампова који децу уче војним вештинама, ова школа је јединствена по томе што је државна.

У њу иду углавном деца из породица са дугом војном традицијом, лоши ученици се не толеришу – нити могу да уђу, нити могу да остану, а у школи се изузетно негује козачка традиција, па се могу видети и мали Козаци како са својим традиционалим капама на главама обављају тренинг.

Школа је добила име по генералу царске Русије Алексеју Јермолову, који се истакао током рата против Наполеона, а своје војничко умеће потврдио је као командант руске војском током Кавкаског рата, после којег је Русија прирпојила ово подручје.

(Vesti on line, Beta, Srna, Rojters)

Oznake: vojna intervencija, NATO, Rusija, ruska vojska, SAD, Ukrajina