Прочитај ми чланак
(Леонид Савин)
За 22. јануар 2014. године у граду Монтре у Швајцарској планирано је одржавање међународне конференције за мирно регулисање сиријског конфликта, под називом “Женева – 2”. Док дипломате причају о “мирном регулисању” и спремају се за нову конференцију, побуна, подстрекивана извана, наставља да букти. Спољне снаге свесно покушавају да дестабилизују Сирију унедоглед, како би свргнули постојећу власт. “Муслиманска браћа” су ојачала своју позицију у логору антивладиних снага. У Европи, поготово у Немачкој, сматрају да међу свим групацијама сиријске оружане опозиције – треба пре свега њих подржавати.
Од пролећа 2011. године “Браћа” су своје главно седиште пренела на Турску, па у Истанбулу имају своју централу, а дуж Турско-Сиријске границе низ контролних пунктова (пре тога они су своју активност координисали из Лондона и Амана). У априлу 2013. године руководство “Муслиманске браће” је објавило да почиње са отварањем својих канцеларија у рејонима које контролишу сиријски побуњеници. То је директно улагање у стварање паралелних структура власти у Сирији. Прва канцеларија “Браће” отворена је у Алепу, у августу 2013. године. Истовремено “Муслиманска браћа” учвршћују своју војну структуру под називом “Генерални комитет за заштиту цивилног становништва”.
Према проценама Немачког института за међународну политику и безбедност, у овом тренутку “Браћа” су себи већ обезбедила водећу улогу у тако шареном опозиционом савезу као што је Сиријски национални савет (СНС). Истовремено је тешко проценити њихову истинску снагу, јер често емисари “Браће” наступају под плаштом других организација или као “независни”. У својству “независног” фигурише, на пример Молхам Ал-Друби, представник “Браће” у СНС. Руководилац представништва “Браће” у Истамбулу и главни уредник њиховог часописа Ал-Ахд (који излази од марта 2013) званично се појављује као члан организације “Револуционарне омладине”. Још један од лидера који делују на сиријском правцу, Басем Хатакет представља “Националну коалицију за заштиту грађана”.’
Истовремено, не престају расправе и оружани сукоби међу различитим антивладиним групацијама у Сирији. Либерални део сиријске опозиције није прекинуо покушаје да притисне “Муслиманску браћу”. Тако је 30. марта 2013. године “Слободна Сиријска Армија” оптужила “Браћу” да је индиректно одговорна за смрт хиљаде Сиријаца. Делатност “Браће” отежава и појава нових илегалних оружаних групација које су се појавиле у пролеће 2013. године, попут “Мухамедове Армије” на северу Сирије и “Армије Ислама” на југу Сирије.
Све су чешће појаве да радикалне побуњеничке групације отказују послушност својим западним покровитељима. The Wall Street Journal је на пример 12. децембра написао (позивајући се на званичника америчког Стејт Департмента) да су исламисти преотели амерички терет у вредности од 1 милион долара (аутомобили, аутобуси, канцеларијска опрема и комуникацијска техника, пет хиљада комплета војних радио-станица), предвиђен за Врховни војни савет Салима Идриса.
Ни специјалне службе Катара које су одавно заузеле тржиште најамника из различитих земаља и које се баве обуком тих најамника, не прекидају субверзивну делатност против Сирије. Од јануара 2012 до септембра 2013. године из Катара је извршено 90 војних летова у Либију, Турску и Јордан – земље из којих потом најамници упадају у Сирију. Подршку Катара побуњеницима у Сирији званично је потврдио и премијер те земље Шеик Ал-Тани који је изјавио да “није дошло до усаглашеног међународног мишљења о кризи у Сирији и због тога… ми подржавамо опозицију у ономе што јој је потребно”.
При том се Катар и Саудијска Арабија такмиче око утицаја на сиријску оружану опозицију. Избор Ахмеда Џарбе за председника Националне коалиције почетком јула 2013. године, представљао је такву прерасподелу утицаја. Ахмед Џарба тесно сарађује са Ел-Ријадом.
Постоје предлози да се Саудијска Арабија, независно од одлука “Женеве – 2” ослања на активирање оружаног сукоба у Сирији. Амерички журнал “Форин полиси” пише да Саудијци намеравају да купе од САД 15. 000 антитенковских пројектила. О томе је Пентагон обавестио Конгрес почетком децембра. Сума планираног посла износи 1 милијарду долара. Поред тога, током 2013. године оружане снаге Саудијске Арабије су отписале око 4. 000 ручних противтенковских минобацача. Ако сама Саудијска Арабија неће користити толики број противтенковских минобацача, да ли су они можда предвиђени за савезнике краљевства? – поставља питање аутор текста у “Форин Полиси”. А такав савезник постоји – то су сиријски милитантни исламистички побуњеници.
(Фонд стратешке културе)
