Pročitaj mi članak
Русија отвара сталну војну базу на Арктику. Тактичка група Северне флоте започеће стално дежруство на Новосибирским острвима већ ове јесени.
У поход ка Новосибирским острвима (архипелаг у Северном Леденом океану између Мора Лаптевих и Источно-Сибирског мора који припада Русији) упутио се одред бродова. Велики противподморнички брод „Амдирал Ловченко“, велики десатни бродови „Георгиј Победоносец“ и „Кондапога“, танкер „Сергеј Осипов“ и неколико помоћних бродова у пратњи нуклерног ледоломца пребациће на лице места технику, лични састав и имовину тактичке групе Северне флоте. Од септембра ове године она ће на Арктику вршити службу на сталној основи.
Атомски ледоломци праве пут за бродове Северне флоте РФ
Ово је већ трећи велики поход бродова Северне флоте у Арктику у последњих неколико година. Године 2012. морнаричка пешадија први пут у историји руске ратне морнарице искрцала је поморски десант на неопремљену обалу острва Котељни (највеће острво у ахипелагу). Године 2013. одред бродова на челу са предводником Северне флоте, тешком нуклеарном ракетном крстарицом „Петар Велики“ пребацио је на Новосибирска острава технику и имовину за обнову аеродрома. Аеродром, као и већина других арктичких водних објеката бившег СССР, био је напуштен почетком 90-их година. Дошло је време за повратак на Арктик, сматра члан експертског савета Војно-индустријске комисије у Влади РФ Михаил Ходарјонок:
Са геополитичке тачке гледишта овај регион је необично важан. По резервама минералних ресурса Арктик је драгоцена ризница. Зато на њега почињу да претендују многе земље. И ако се тамо не означи своје војно присуство, поставиће се питање да ли је потребан уопште тај регион. Пошто своју обалу, своја острва треба чувати.
Према неким оценама, у арктичком региону се налази четвртина неистражених светских резерви нафте и гаса. Њихова експлоатација отвара могућност за велику зараду. Према постојећим правним нормама, само земље које имају непосредан излаз на Северни Ледени океан имају право на освајање арктичког шелфа. То су Данска, Канада, Норвешка, Русија и САД. Такво стање ствари не одговара многим другим, између осталог Кини, Јапану, Шведској и Финској.
Али и акртичке земље воде међусобне спорове. Између осталог, Москва и Отава претендују на подводни Гребен Ломоносова. И Русија и Канада га сматрају наставком своје континенталне плоче. Русија је већ предала одговарајућу пријаву УН и сада се изводе додатна истраживања.
Сличну пријаву Русије на део Охотског мора Комисија УН је ове године задовољила. То је усијало атмосферу. У августу ове године министар иностраних послова Канаде Џон Берд изјавио је да је Отава забринута руским претензијама на арктичке територије и у случају потребе спремна је на војну заштиту свог суверенитета. Како би охладила жар суседа који прете да бране своје интересе не научним, већ војним путем, Русији је једноставно неопходно да означи своје војно присуство на Арктику, подвлачи Михаил Ходарјонок:
О лоцирању великих јединица руских оружаних снага и ратне морнарице на Арктику нема говора. Реч је о малим јединицама, о маркирању свог присуства. Како би у случају потребе постојала могућност за лоцирање већих одреда. Аеродроми, луке – то је могућност за брзо размештање јединица у случају сложене војно-политичке ситуације у региону.
Док је све мирно, руски војници на Арктику имаће друга посла. Кроз регион пролази најкраћа маршрута из Европе у Азијско-Тихоокеански регион, такозвани Северни морски пут. Већим делом године временски услови тамо нису једноставни. Бродови и власници терета биће много мирнији ако буду знали да негде у близини дежура војска, спремна да у сваком тренутку притекне у помоћ.
(Глас Русије)
