Прочитај ми чланак
(Политика)
„Будућност је светла, али је пут до ње трновит“, стара је кинеска изрека из времена царских мандарина коју су касније повремено понављали „црвени мандарини“ – Мао Цедунг и Денг Сјаопинг – упозоравајући на низ опасности које споља и изнутра вребају Кину.
Руководство КП Кине је сада први пут јасно дефинисало „алармантни број опасности“ упозоравајући на „седам разорних струја“ које теку кроз кинеско друштво: „западна демократија“, промовисање „универзалних вредности“ људских права, вишепартијски систем, независност медија по моделу Запада, грађанске демонстрације „прозападног типа“, жесток тржишни „неолиберализам“ и „нихилистичке“ критике трауматичне прошлости партије.
Наводећи овај списак, дописник „Њујорк тајмса“ из Хонгконга позива се на „Документ број 9“, који је централна партијска канцеларија објавила, али га није јавно публиковала. Амерички лист пише да је на увид добио једну верзију листе коју су верификовала четири извора блиска високим званичницима.
„Западне силе непријатељски настројене према Кини и дисиденти у земљи и даље се константно инфилтрирају у идеолошку сферу“, каже се у документу који је одобрење за штампу несумњиво добио од кинеског председника Си Ђинпинга, новог врховног лидера Кине, тврди „Њујорк тајмс“.
Такав закључак уклапа се у најновија упозорења кадровима КП Кине и показује да је самоуверени став Сија у јавности праћен страховањима да је партија рањива када је реч о успоравању привредног раста, нерасположењем јавности због корупције и изазовима које представљају кинески либерали који захтевају политичке промене.
„Њујорк тајмс“ указује да кампања КП Кине носи и ризике по председника, као и премијера Ли Кећијанга. Они истичу да је успореној привреди потребан нов тржишни подстрек који може да се оствари само ако попусти утицај државе.
Листа „опасности“ одмах је активирала бранитеље партијског традиционализма, од којих се многи одлучно противе новим тржишним реформама.
„Западне антикинеске снаге са САД на челу удружиле су се и у дослуху са кинеским дисидентима смишљају клеветничке нападе у име тзв. слободе штампе и уставне демократије“, каже Џанг Гуандонг, партијски функционер у Љанјунгангу, лучком граду у источној Кини.
„Они покушавају да се пробију кроз наш политички систем и утичу на наше медије“, рекао је он позивајући се на закључке са састанка званичника централне пропаганде.
У Кини излази више од 10.000 дневних листова и 19.000 часописа чији је годишњи тираж двадесет седам милијарди примерака. Пекинг је недавно издвојио четрдесет пет милијарди јуана (7,2 милијарде долара) за ширење и повећање утицаја државних медија, укључујући централну телевизију, агенцију Синхуа, дневник „Женмин жибао“ и Кинески међународни радио.
Тако, док привреда креће у реформску трансформацију, медији остају и даље под строгом контролом државе, иако су их власти последњих година подстицале да буду тржишно конкурентнији и да мање зависе од државних извора – што је довело до критичнијег извештавања, али и повећања шунда и сензационализма.
Ипак, то што се у Кини свакодневно појављују нови телевизијски канали не значи и да су медији постали слободнији. Дневник на кинеској државној телевизији КЦТВ не мења се годинама: укочени водитељ чита владина саопштења, потом следе снимци високих државних званичника како обилазе угледна пољопривредна добра и успешне привредне колективе. Свет виђен кроз призму кинеских пропагандиста.
Но, иако политичке реформе знатно заостају у односу на економске, Кина се удаљила од комунистичке ортодоксије. Али, опозиција и вишепартијски систем су и даље табу теме.
Званичници упорно тврде да Кина треба да задржи „исправну политичку оријентацију“. „Треба да користимо достигнућа свих земаља, али никада нећемо једноставно копирати западни систем“, каже председник Кине.
Битна карактеристика кинеских промена јесте поступност. Све је подложно променама, изузев КП. „Пут КП Кине зацртан је за наредних 100 година“, говорио је творац модерне Кине Денг Сјаопинг. То су упорно понављали Ђијанг Цемин и Ху Ђинтао, као и садашњи кинески лидер Си Ђинпинг. Онај ко то покуша да оспори, може да се нађе на списку „Документа број 9“.
