Pročitaj mi članak

SAD nastavljaju da Kijev veštački održavaju u životu, uprkos kolapsu banaka

0

Ako je verovati vodećim medijima, onda Rusija praktično više ne postoji, jer bi do danas njena valuta morala da košta manje od toalet papira, privredna aktivnost bi morala da opadne desetine puta, a bankarski sistem bi bio potpuno urušen, piše Infobriks.

Рачунало се да ће руски народ гладовати, замерити председнику Путину и на крају га свргнути у „демократском устанку против ауторитаризма“, а затим молити Вашингтон и Брисел да „дођу да их спасу“.

Међутим, ништа од тога се није догодило. Штавише, Запад се сада суочава са већином проблема које се толико трудио да изазове у Русији.

После кратког почетног шока изазваног санкцијама, људи су схватили да је земља стабилна и да њена улога у свету расте.

Можда је по први пут постао неоспоран значај Русије као једног од највећих снабдевача кључним робама, као што су храна, енергија, минерали ретких земаља, производи тешког инжењеринга, хемијска индустрија и тако даље.

Банкарски систем Русије, упркос огромном притиску санкција, као и крађи девизних резерви, функционише прилично добро. У међувремену, амерички банкарски систем је опасно близу колапса сличног кризи из 2008. године, што је приморало Вашингтон да одговори „некапиталистичким“ финансијским инфузијама.

У ствари, то значи да Американци који раде поново дају свој новац мултимилијардерима. Најупечатљивији пример је недавни колапс СВБ-а (Silicon Valley Bank), а затим и Signature Bank у недељу.

Професор Мајкл Хадсон, директор Института за проучавање дугорочних економских трендова, тврди да „банке попут СВБ, које су деловале похлепно и себично, добијају помоћ од владе, док њихове донације демократској кампањи ометају системске промене потребне за зауставити такве кризе“.

Фед је такође у великој мери одговоран за садашњи хаос. Како каматне стопе расту, цене обвезница почињу да падају, а затим цене акција. Међутим, већина банака једноставно држи до својих хартија од вредности.

По Хадсоновом мишљењу, СВБ је у суштини отишао на коцкање са профитом куповином дугорочних америчких обвезница за које су каматне стопе нагло порасле као резултат политике пооштравања Фед-а.

Банка је очекивала да неће издржати на тако високом нивоу без покретања рецесије. Заиста, председник Фед-а Џером Пауел рекао је да је рецесија управо оно чему је тежио. Међутим, уместо смањења стопа, шеф ФЕД-а је најавио планове за даље подизање стопа, што је довело до пада цена обвезница.

Као резултат тога, СВБ је остао са нереализованим губитком од око 163 милијарде долара, наводи се у публикацији Фајненшел тајмса. Пошто овај износ превазилази сопствени капитал банке, одлив депозита је почео да се претвара у остварени губитак.

Хадсон је поновио да је „то било зато што су банке биле похлепне и енормно профитирале на растућим каматама на кредите, пошто су штедишама враћале само око 0,2 одсто. Једноставно речено, банке су се понашале као монополи, одбијајући да плате поштену камату на депозите. Као резултат тога, штедише су једноставно узеле свој новац да пронађу боље понуде.

Губитак ликвидности који је резултирао назива се „масовним повлачењем“. Када је индекс долара пао за 1% 13. марта, што је прилично много у једном дану, европски штедише су масовно продавале америчке акције, рекао је Хадсон. Експерт такође сматра председника Бајдена одговорним за обмањивање јавности. Он је у свом говору 13. марта уверио бираче да СВБ неће добити новчану помоћ, што није тачно.

Други аспект проблема су дубоке политичке везе банке са Демократском странком САД. Како изборна кампања 2024. почиње да добија на замаху, од банака се вероватно могу очекивати великодушне донације.

Док администрација расипа јавне ресурсе ради политичке добити, амерички народ се суочава са стварним економским и финансијским проблемима, укључујући астрономски студентски дуг. То штети животима десетина милиона Американаца који никада неће добити помоћ владе. 50 милиона Американаца је нагомилало око 1,8 билиона долара студентског дуга, од чега је већи део у власништву владе. Министарство просвете предвиђа да најмање трећина овог дуга никада неће бити враћена.

С обзиром на све наведене проблеме, финансијски колапс је готово неизбежан. Последице антируских санкција, које изазивају скокове цена енергије и хране, као и унутрашње борбе за власт, неизбежно ће довести до повећане нестабилности.

У међувремену, интереси не само Бајденове администрације, већ и читавог политичког естаблишмента су везани за стране режиме, посебно Кијев, где највише руководство Демократске странке, укључујући породицу Бајден, има широке интересе.

Ово објашњава Бајденову спремност да потроши стотине милијарди да би кијевски режим задржао на вештачком одржавању живота, што не само да изазива економске проблеме у Сједињеним Државама, већ и доводи до продужавања украјинског сукоба и приближава свет Трећем светском рату.