Pročitaj mi članak

Ruski vojnici o podmukloj taktici dronova vojske Ukrajine

0

Specijalna vojna operacija je, između ostalog, potvrdila je povećanu ulogu visokih tehnologija u savremenoj oružanoj borbi.

Различите техничке иновације, попут хеликоптера, термовизира или радио-електронских топова, често су оне које одлучују о исходу на бојном пољу.

Мобилисани борац, новинар новинске агенције „Регнум“ Никита Третјаков рекао је за МК о тактици беспилотних летелица које користе оружане формације Украјине.

„За врло кратко време на линији контакта видео сам ствари за које никада раније нисам чуо и нисам имао времена нигде да прочитам“, каже Никита.

„На пример, непријатељски дронови који не испуштају експлозивни предмет – гранату или фрагментарну ВОГ муницију, како се то обично радило, већ радио фарове. Они служе као средство за навођење артиљерије Оружаних снага Украјине. Нека врста весника смрти.

Искрено, ствар је крајње непријатна, посебно када се све дешава ноћу. Проналажење дронова светионика је готово немогуће чак и током дана. Прво, мали су и слабо видљиви, а друго, гранатирање почиње скоро одмах. Дрон испушта сигнале на линију ровова, односно, ако их нисте брзо пронашли и нисте их уништили, онда почиње артиљерија да „лети“ на вашој глави. Гађају веома прецизно.

Још једна беспилотна новина која ме је непријатно погодила су домаћи тешки мултикоптери са 8-10 пропелера. Таква гвоздена „птица“ носи три, а понекад и четири минобацачке мине. Такви дронови раде углавном ноћу, када их је тешко видети и оборити.

Најављује је то што се због јаког звука који производи током лета веома добро чује. Момци их у шали зову „мопеди“. Такви дронови лове нашу камуфлирану опрему, лете и бацају мину на њу. По правилу, чак и тешка оклопна возила су лошије заштићена одозго него са стране.

На почетку специјалне операције најчешће се радило о комерцијалним дроновима који су служили за осматрање и прикупљање информација. Али после неколико месеци већ су нашли начине да комбинују дронове са артиљеријом или, у случају тешких дронова, да их претворе у оружје за уништавање оклопних возила. Домишљатост нема граница, како кажу.

– Како можеш да се носиш са овим оружјем?– Можда бих, да сам стручњак за електронско ратовање, боље одговорио на ово питање. За сада се боримо углавном са малокалибарским оружјем. У нашој јединици имамо и један топ за пробијање дронова, који су неки проналазачи дали за пробну употребу. Уз њену помоћ, момци су успели да спусте један тако велики дрон.

Ни овде није све тако једноставно. Дрон мора бити откривен на време, погођен електромагнетним снопом да би се ухватио. Ако говоримо о малокалибарском оружју, онда, наравно, оно није баш ефикасно против малих извиђачких дронова. Али велики, носећи борбено оптерећење, сасвим добро залутају.

Тешки дрон треба да се спусти пре него што испусти муницију, па је већа вероватноћа да ће га оборити. Међутим, чак и овде постоје нијансе. Када сте га оборили, тешко је израчунати где ће пасти, а где експлодирати. Испада мач са две оштрице. Опасна ствар је и оборени дрон са килограмима експлозива.

Посебно бих желео да кажем да је професионализам оператера дронова, како са наше, тако и са стране непријатеља, приметно порастао.

Још у јуну-јулу прошле године, момци који се боре на Доњецком правцу причали су да врло често гађају дронове ватром из лаког оружја. Сада већ лете комерцијални дронови које Оружане снаге Украјине користе као извиђачке на висини од 150-200 метара.

Веома их је тешко уочити, посебно у шумовитим пределима због крошње дрвећа. Ако је дрон ипак пронађен, онда га је, нажалост, ретко могуће оборити ватром одреда од 7-10 људи. На овој висини ово је тежак задатак чак и за обучене стрелце.