Pročitaj mi članakDaleke 1717. godine ruski car Petar Prvi putovao je u Francusku. Kada je obilazio tu zemlju gospodar Rusije odlučio je da obiđe i stari grad Rems – tradicionalno mesto krunisanja francuskih monarha.
Приспео је у катедралу у Ремсу, а као знак нарочитог поштовања према високом госту, католички свештеници, показали су му главну реликвију храма – древну свету књигу, исписану тајанственим, непознатим знаковима. Узевши у руке стари рукопис, Петар И је, на ужас присутних свештеника почео да га чита, слободно и наглас.
Та књига је била Јеванђеље. Половина је написана црквено-словенским језиком на ћирилици, а друга глагољицом. Како се касније показало, ова реликвија доспела је у Француску средином XИ. века заједно с Аном Јарославовном, ћерком кијевског књаза Јарослава Мудрог.
Ана се била удала за француског краља Хенрија Првог али је код свог крунисања настојала на томе да заклетву положи на Јеванђељу које је довезла из Русије.
Иако су током векова после тога практично сви краљеви Француске заклетву полагали на руском Јеванђељу, повест о томе како се света књига појавила у Француској била је у време посете Петра Првог крунској катедрали већ сасвим заборављена. Нико више није знао ни на ком је језику та књига написана.
Французи, који су веровали да је текст тог Јеванђеља тајанствен и да је био написан на језику анђела, били су поражени кад се показало да гост, који је дошао из, по њиховом мишљењу, варварске земље, потпуно разуме тај „рајски језик“.
Јеванђеље Ане Јарославовне до данас се чува у катедрали у Ремсу и сматра се народном светињом Француске.
