Руска привреда за собом има тешку годину: цена нафте, њеног најважнијег извозног артикла, пала је на најнижи ниво у историји, а национална валута рубља се тек последњих неколико недеља полако опоравља од катастрофалног губитка вредности у односу на долар, који траје већ годину дана. У поређењу са стањем у фебруару прошле године, рубља је пала за 40 одсто.

Русија и САД налазе се у монетарном рату који потенцијално може да прерасте у прави, а „дипломатски“ тонови између Москве и Вашингтона ни за време хладног рата нису били оштрији, пише немачки портал Инфокоп.

Чак и у блоку владајуће елите, која је уз председника Путина, чују се упозорења о акутној геополитичкој опасности. Дуготрајне санкције због ситуације у Украјини додатно отежавају положај Русије, па влада мора да посегне за драстичним корацима како би повећала атрактивност рубље за иностране инвеститоре. У оваквој ситуацији, чини се да је заснивање вредности рубље на злату – вероватније него икада до сада.

Да би се разумело зашто би оваква промена била тако велика, неопходно је погледати у прошлост саме Америке. По договору из Бретон Вудса 1944. године, на коме су представници 44 земље поставили темеље данашњег међународног монетарног система, светске владе увеле такозвани златно-девизни стандард по коме злато и девизе важе као монетарне резерве сваке државе.

мајући у виду тадашњу снагу и моћ долара, овај систем мирно може да се назове златно-доларски, јер је америчка валута била официјелно средство за прерачуне свих других. Након 1971. године, међутим, влада председника Ричарда Никсона почела је неконтролисано да штампа нове доларе и такорећи затворила „златни прозор“. На тај начин су све валуте своје вредности прерачунавале само у доларима и постале чисто вредност на папиру.

Од тог периода, дакле, читав свет је учесник у гигантском експерименту, у коме се светске залихе новца заснивају на вредности папира без икаквог физичког покрића.

Потез Русије могао би да донесе преокрет у овоме. Злато је већ генерацијама камен темељац стабилности сваке валуте, чињеница која је протеклих деценија готово потпуно заборављена. Тек са избијањем финансијске кризе 2008. године, Русија, Кина и друге земље БРИКС-а почеле су велике куповине „варварске реликвије“, како је злато једном назвао британски економиста Џон Мајнард Кејнс.

Запад гуши руску валуту

Руска држава заузима велике делове Евроазије, геостратегијски најважнијег континента. Амерички политичари, пре свега Збигњев Бжежински и Хенри Кисинџер, знали су добро како да користе слабости рубље, која је осетљива на западњачке утицаје и лако је манипулисати њеном вредношћу, што онемогућава јачање Русије. Мајер Амшел Ротшилд, један од оснивача банкарске династије, једном је рекао: „Дајте ми контролу над новцем једне нације, онда ме не интересује ко креира њене законе.“

Залихе руског злата процењују се у фебруару 2015. године на 1.208 тона, а само годину дана пре биле су 173 тоне. Симболичан је и потез Росија банке, која је испред своје главне филијале поставила огромну скулптуру златно обојене рубље, како би подвукла стабилност руске валуте коју чувају златне резерве.

 

Vesti online

Oznake: nafta, oporavak, revolucija, ruska rublja