Pročitaj mi članak

Rusi juče uništavali ciljeve u Ukrajini MOĆNIM bombarderima Tu-95MS i TU-22M…

0

Na poslednji dan 2022. godine ruska strateška avijacija izvela je dva talasa raketnih napad na više gradova u Ukrajini.

Крстареће ракете поново су погодиле шире подручје Кијева, као и вше других градова.


Украјина се поново нашла под ударом руских бомбардера дугог домета ТУ-22М3 и ТУ-95МС.

ТУ-22М3

Првобитни ТУ-22 нема претерано много везе са дашњим летелицама у саставу руских ваздушнијих сил са префиксом М. Са првом верзијом совјетска авијација је била разочарана, па је пројектни биро почео поново да ради на летелици мењајући конструкцију из корена, стварајући летелицу са промењивом геометријом крила.

Ту-22 прво је био замишљен као стратешки бомбардер, али није одговрио жељеним захтевима. Имао је малу носивост и ограничени долет. Иако је могао да носи нуклеарно наоружање остао је само бомбардер. У односу на првобитну верзију авион је претрпео значајне промене. Доживео је неколико модификација, а последња је М3 који се користи над истоком Украјине тренутно.

Први прототип летелице је полетео 1969 године и то серија од двет авиона ТУ-22М1. Званично после уклањања свих проблема летелица је ушла у оперативну употребу 1975 године као ТУ-22М2 која је израђена у 221 примерак.

Верзија М3 коју сад користи руска авијација добила је усавршени мотор МК-25, која је повећала брзину на 2,05 маха. Авион је доживео и низ конструкционих промена, продужен је нос, уведени нови усисиници ваздуха, повећана максимална геометрија крила на 65 степени.


Основно наоружање ове летелице постала је крстарећа ракета Х-22, коју летелица може да носи испод трупау полупотопљеном положају или две ракете окачене свака испод сваког крила.

Ту-22М3 је прилагођен за прилаз циљу на екстремно малим висинама. Авион у трупу може да има смештено 6 крстарећих ракета Х-15 домета 150 км, а на поткрилне носаче могу да се ставе још четири ракете. У бомбардерским задацима обично је кориштен са класичним авио-бомбама масе 1.500 и 3.000 кг. Авион може да носи 69 бомби ФАБ-250, 12, Фаб -400, 8 ФАБ 1.500 и 2 ФАБ 3.000 прецизно вођене бомбе.

Ракета Х-22

Развој ове ракете датира из 1960-тих година 20 века када је развијена и уведена у оперативну употрену стратешке авијације Воздушно веовних сил Совјетског Савеза која је по први пут добила у наоружање смртоносну ракету за напад на ударне групе носача авиона. Ова крстарећа ракета произведена је у две варијане: за противбродску борбу које су имале нукеларну бојеву главу и класичну, односно кумулативно фугасну. Посебна верзија ове ракете развијена је била и за противрадарску борбу која се усмеравала на извор радарског снопа. Данас је ова ракета и даље примарно наоружање далекометних бомбардера Ту-22М3 који се и даље налазе у наоружању руског ваздухопловоства.

Ова ракета настала је када је развој ракете Х-20 постао проблематичан. Оптино конструкциони биро Радуга кренуо је у развијање новог типа крстареће ракете Х-22 позната под називом „бурја“, а у НАТО номеклатури АС 4 Китцхен, која је била већа, бржа и јача од узора британске ракете „блуе стил“, а која је имала могућност да носи нуекларну бојеву главу јачине 1 мега тоне и инерцијалним системом вођења.

За ову ракету велико интересовање показали су како ратна морнарица, тако и ваздухопловоство. Ваздухопловоство совјетске морнарице сматрало је да им је потребна у противрадарској верзији са активиним трагачем извора радарског зрачења. У питању је веома убитачно оружје које покреће ракетни мотор Исаyев Р-201-300/С5.44 на течно гориво који ракети даје потисак од 83кН и 5,9кН током лета достиже брзину од 4,5 маха што је код Украјинаца указивало приликом удара да је у питању „Кинжал“. Ракета је је ту брзину достизала на висини од 24.380 м. Ракета има капацитет три тоне горива ТГ02 и оксидатор АК-20К која обезбеђује радијус од 270 до 550 км што зависи од верзије, тј типа ракете, трајекторије лете брзине и висине лансирања. Мотор користи за покретање гасни генератор за погон турбопумпи и средњег генератора за обезбешење деловања хидаруличних склопова и авионике. За конструкцију ракете користили су легуре од титанијума ОТ-4 и СМ-5.

Данас на Западу постоји уверење да Руси имају чак седам верзија ових ракета у оперативној употреби Х-22, Х-22ПГ,ПСИ,П,М, МА,МП,Н,НА. Године 2019 неке ракете надограђене су новим пакетом за вођење АПК-22. Верзије са нукеларном бојевом главу укључивале су и систем ТЕРЦОМ за мапирање терена током лета ракете као допуна инцерцијалне навигацијске јединице.

Izvor: kurir

Oznake: , ,