Pročitaj mi članakKomisija UN će ove nedelje u Njujorku razmotriti zahtev Rusije za širenje njenih granica u kontinentalnom pojasu Arktika, izjavio je ministar za prirodne resurse Rusije Sergej Donski.
Према речима министра, у оквиру августовске седнице радне групе комисије УН разговараће се о техничким детаљима руске молбе и на крају рада ће бити сакупљена сва конкретна питања и све примедбе за предстојећу расправу.
Русија од 2001. године претендује на ресурсима богато морско дно изван своје зоне од 200 миља, укључујуц́и Ломоносовљев рт и Мендељејево брдо. У случају одобрења захтева, површина руске копнене зоне ће бити повећана за 1,2 милиона квадратних километара.
Према оценама Министарства за природне ресурсе, на тој територији се налазе залихе од око 5 милијарди тона угљоводоника. Притом, вероватноћа открића нових великих налазишта нафте и гаса је веома висока.
Први захтев Русије за тим делом арктичке обале био је поднет УН у децембру 2001. године, али га је комисија одбила, сматрајући да докази нису били довољни за класификацију те територије као руске. Русија је у међувремену организовала низ истраживачких експедиција на Северни пол како би елиминисала све проблеме, а рађено је и на постизању договора са другим државама које имају интересе на Арктику.
Још 1990. године Русија је закључила споразум са САД о разграничавању територија, економских зона и континенталне обале у Чукотском и Беринговом мору, као и у Северном леденом океану, а 2011. године постигнут је споразум са Норвешком о разграничењу у Баренцовом мору и Северном леденом и Тихом океану.
Научници и представници власти сматрају да експерти УН, без обзира на доказе, неће журити са одлуком о ширењу граница континенталног појаса Русије. Према речима Донског, томе ће се супротставити Канада и Данска које саме могу да претендују на део територије на коју Русија полаже права. Осим тога, и Норвешка и САД такође бацају поглед на различите делове Северног леденог океана који садрже огромне залихе угљоводоника.
