Pročitaj mi članak
(Б92)
Немачка канцеларка Ангела Меркел отказала је долазак на свечаност уласка Хрватске у Европску унију.
Док хрватски медији јављају да је разлог отказивања усвајање закона којим би се спречило изручење Јосипа Перковића властима у Немачкој, из Берлина је саопштено да Меркелова „нема времена“ да присуствује свечаности.
Агенцији Хина је представник Канцеларије за односе с јавношћу немачке владе рекао да немачка канцеларка Ангела Меркел неће присуствовати свечаној прослави приступања Хрватске Европској унији у Загребу овог викенда због недостатка времена.
По његовим речима, Меркел је отказала планирани долазак на прославу због недостатка времена, а Немачку ће на свечаности 30. јуна представљати државни министар у Министарству спољних послова Михаел Линк.
Како преноси ова агенција, хрватска влада још није коментарисала ову вест.
Ипак, Дневник.хр наводи да је до отказивања посете „најмоћније политичарке света“ дошло у последња 24 часа и да „нема сумње да је недолазак Меркелове порука званичном Загребу због усвајања закона којим би се спречило испоручивање Јосипа Перковића Немачкој“. Против њега се у Немачкој води процес због убиства хрватских дисидената током комунизма.
Како наводи портал, закон је у „последњим минутима уласка у Европску унију“ стигао на усвајање у Сабор, али ће се о њему гласати у петак. Тим законом би се ограничио европске налог за хапшење на раздобље од 2002. године, чиме би било онемогућено Перковићеве изручење.
Вечерњи лист са друге стране пише да Хрватска, ипак, неће моћи да мења одредбе Закона о правосудној сарадњи у кривичним питањима са државама чланицама ЕУ, посебно одредбу која би практично амнестирала оперативца југословенских безбедносних служби Јосипа Перковића.
Намера Хватске била је, наиме, да у поменути закон унесе одредбу која би се примењивала само на кривична дела почињена након 7. августа 2002. године.
„Законски оквир Европског налога за хапшење не можете мењати. Не можете мењати временске оквире и сада одређивати на које ће се случајеве он примењивати“, наведено је у одговору Брисела, пише загребачки “Вечерњи лист”.
Меркелова ће се неформално састати са хрватским премијером Зораном Милановићем у Бриселу, па ће и тамо имати прилику да му пренесе ту поруку тврди „Дневник“.
Ову информацију је нешто касније потврдио и Индеx.хр позивајћи се на изворе из владе, а још прошле ноћи је и портал даље.цом навео да Меркелова неће бити у Загребу.
Чак и они медији који нису током јутра пренели ову вест, баве се питањем изручења Перковића и наводе да су за „пацке из Брисела“ и мишљење челника ЕУ поводом спорног закона у „влади Хрватске поново морали да сазнају из медија“.
Истовремено, објављена је и вест да је Немачка савезна полиција расписала потерницу за Јосипом Перковићем уз награду од 12.000 евра због сумње да је као агент Удбе 1983. учествовао у убиству хрватског емигранта Стјепана Ђурековића.
Пред крај прошле седмице и након писања медија, Хрватска је одлучила да ипак консултује Европску комисију о променама које је требало донети по хитном поступку, а које би “случајно или не” отклонили опасност од изручења Перковића након њеног уласка у Европску унију, 1. јула.
Тек тада је – након низа објашњења високих хрватских званичника, која су се вртела од бриге због поплаве налога за хапшење из иностранства до бриге за изручење бранитеља, министар правосуђа Орсат Миљенић признао да заправо званични Загреб не зна да не сме да мења закон, потврдила је за “Вечерњи” портпаролка ресорног министарства Мина Андрејева.
“Хрватско представништво при ЕУ контактирало је с Комисијом и тражило појашњење примене ЕУН-а. Хрватским званичницима поновили смо оно што смо рекли и вама: Хрватска је у приступним преговорима преузела обвезу да потпуно усклади законодавство с ЕУН и почне га примјењивати с датумом чланства”, навела је Андрејева.
Тиме је заврзлама око Закона и “случаја Перковић” сумирана у две речи – прекасно је, пише лист. “Хрватска за време преговора није затражила изузеће или прелазни период у случају ЕУН”, прецизирала је Андрејева.
Приступни преговори су заправо преговори када нека држава преузима правну стечевину ЕУ – а ЕУН то јест, пише лист и подсећа да је Хрватска тражила, и добила, прелазна решења из области пољопривреде и рибарства, на пример.
Вечерњи лист, међутим, сматра симптоматичним да је Влада Хрватске о томе шта сме, а шта не сме и, како Брисел гледа на неке намере, сазнала из медија.
