Бугарска (03.05.2013):Шесто самоспаљивање за неколико недеља
Бугарин Нецислав Козарев (47) који се запалио преминуо је чиме се број жртава самоспаљивања за само неколико седмица у овој најсиромашнијој чланици Европске уније попео на шест.
Само тројица од оних који су се запалили су имали политички захтеве док су преостала тројица изабрала такву смрт из очаја и сиромаштва, наводи француска агенција.

Желите ли да знате како ћете живјети у Европској Унији? Путујте у Бугарску. Не само да се одморите, да ходате дуж шеталишта од ресторана до ресторана. То је маска – фасада. Возите мало, неколико десетина километара у унутрашњост. Видјећете рушевине фабрика, видјећете да је сиромаштво завладало свуда наоколо. Видјећете од ЕУ уништену привреду, видјећете људе који узалуд покушавају да нађу посао. 

Како су Бугари дошли до таквог живота

У раним 90-им, када се Совјетски Савез распао и Источноевропски блок распао на комаде, процес  је нетремице и тријумфално хладно, похлепним очима гледао Капитал. Пред монополистима се  отворила нова узбудљиа перспектива. Прво, финансијска криза је одложена за чак двадесет година. Друго, колапс гвоздене завјесе отворио је пут ка свјетској доминацији олигархије у сосу „глобализације“ и „слободног тржишта“ (тзв. „Вашингтонски консензус“ из 1989).

ПРОЧИТАЈТЕ

Први део: ПИСМА ИЗ БУГАРСКЕ: Горе неголи под Турцима – како умире Бугарска у загрљају ЕУ

Власници мултинационалних компанија трљали су руке од задовољства и ишчекивања – пред њима лежи огромна беспомоћна територија са наивним становништвом испраних мозгова слоганима о слободама и људским правима. План Олигархије је био једноставан, као план неког освајача попут Атиле: територију треба заузети, покорити,  понизити, уништити, исисати сав сок из њих, и становништво претворити у вјечне робове. Да, план је био једноставан, али његове методе – много суптилније.

У то вријеме смо били толико заузети сопственом трагедијом – распадом Совјетског Савеза, па нас је мало бринула судбина  источноевропских земаља. Да, била је Пољска, која је прихватила колапс СССР са радошћу – као ослобођење од омраженог руског господства. Али биле су и такве земље као што је братска Бугарска, која је постојала и опстајала због погодбе вијека: нафта за парадајз – и изненада је изгубила свог лидера и храниоца.

О, дивни нови свијет!

У раним 90-им у земље ЗНД, Источне Европе и Русију су стигли у серијама амерички економски савјетници и консултанти. Били  су то лијепо васпитани и беспрекорно одјевени енергични људи зрелих година, њихови ставови, у свих као у једног човјека – увјерени екстремно десничарски либертаријанци. Либертаријанизам у економији је једна од најважнијих нехуманих теорија која потпуно негира државу благостања, као и било какву интервенцију државе у економији. У суштини, то је економски дарвинизам: нека буде слободна конкуренција у којој најјачи преживљавају а слабији гину.

Држава треба да се уздржи од финансирања здравља и образовања, повећа порезе, а пензиони фондови треба да буду само приватни. Ако сами не штедите за своју старост, кривите себе. А ако си сиромашан и болестан – плачи на вратима добротворних фондова. Ваша дјеца – то је само ваш проблем, не очекујте помоћ од државе.

У пристојној Западној Европи са јаком социјалном политиком  либертерима у то вријеме и није било дозвољено да буду близу јавне управе (њих би згазили још увијек борбени синдикати), а у екс-социјалистичком крају неустрашивих идиота су почаствовани. Они не само да су им пљескали и гледали у уста – још су им платили за савјет. Локални политичари су стајали испред њих на својим задњим ногама, очарани фразама о „тржишним реформама.“

Руда – Белгијанцима, водовод – Французима

„За вријеме владавине Симеона ИИ, електро-дистрибутивну мрежу продали су Чесима,   Аустријанцима и Нијемцима, Французи су добили воду и канализацију, а бакарна руда, према гласинама, отишла је у руке Белгијанаца, – каже један од националистичких лидера, Ангел Џамбаски. То су били тајни услови приступања Бугарске ЕУ. Све старе државе су трговале да продају скупље своју сагласност. Захваљујући издаји на врху Бугарска је продата на лицитацији. „
 
„Од почетка 2000-их, Бугарска је живјела као весела удовица послије смрти богатог мужа – каже новинар Валериј Најденов. Она продаје куће, земљишта, сву имовину свога супруга и пет година живи много боље него раније. А онда глупа жена остаје на пасуљу и живи од просјачења на трему. До 2005., Бугарска је показала величанствен раст БДП-а (узимајући у обзир све продајне трансакције). То јест, ми смо продавали националну  имовину, а то се огледало у БДП-у као наш приход. Сви су били срећни, ах, колико страних инвестиција! Власти су уништиле националну економску науку и разјурили озбиљне институције. Сва истраживања која је наручила влада врше се тако да се  троши новац пореских обвезника, на прозападне НВО. „
 
До 2013., Бугарска је изгубила 60% радних мјеста, расељена и обезљуђена, и најзад  претворена у колонију под политичком контролом ЕУ. Најбоља свјетска парадајиз-република престала је чак да производи парадајз!

Сахрана бугарске паприке

У рецепту чувене шопске салате сада се налазе турски (или јордански) „пластични“ парадајизи, „бугарска паприка“ је из Холандије и Македоније, црни лук из Кине и француски сир. На домаћем тржишту више нема бугарског парадајза, али је оно преплављено  холандским.  80% од свег поврћа и воћа је увезено. Сахранивши бугарску паприку заједно са парадајзом, ЕУ је напала на светињу – ракију (производњу алкохола у приватном сектору), али је онда заћутала. Било је јасно да овакво изругивање над осјећањима чак и кротки Бугари неће поднијети. Ракију (спас за душу!) пеку у казанима у цијелој Бугарској. „Село без казана је као село без цркве,“ – каже пословица.

Сусједи

„Према анкетама, 70% бугарског становништва су русофили, али Русија је изгубила политичку и медијску битку у Бугарској. Парадокс! – узвикује новинар Иво Христов. – Зашто је Русија устукнула пред Западом? Доминантне идеје у главним медијима бацају у запећак такозване локалне „трустове мозгова“ и  „фабрике мисли“, а ти најутицајнији медији се финансирају од стране америчких (мање европских фондова).
 
Све ове институције самоцитирају једна другу и обавезно у својим називима имају нешто „демократско“ – „Фондација истраживања демократије“ или „Институт за либералне стратегије“. Они никада не откривају своју проамеричку оријентацију. Људи су у заточеништву русофобске хистерије.

Сву „аритметику“ су избрисали с табле и написали великим словима: „Енергетска зависност од Русије.“ Ето такво је европско страшило за дјецу. И нова бугарска прозападна елита паразитира на ирационалним страховима.

Шта је данашња Бугарска? Она је жртвени пион на шаховској табли. Њена улога је да буде пион за блокирање свих руских пројеката. Ми служимо туђим интересима, кваримо односе са Русијом и губимо новац за транзит нафте и гаса. А амерички пријатељи тапшу по рамену Бугаре и говоре: „Браво, момци! Код вас је демократија!“
 
Један бугарски сатиричар је врло прецизно дефинисао шта је демократија: „То није власт народа – то је власт демократа „.

(trebinje.info, Србин.инфо – Бранко Марушић)

Ознаке: Бугари, Бугарска, ЕУ, животни стандард, наталитет, незапосленост.