У Грчкој се данас одржавају ванредни парламентарни избори, а судећи према анкетама, исход ће бити неизвестан.

„Мртва“ је трка у гласовима које Грци намеравају да дају радикално левичарској Сиризи и конзервативној Новој демократији, али ко год да победи – имаће ограничен простор за маневрисање.

Не очекује се да ће иједна странка имати довољан број гласова, што је око 38 одсто, да би освојила већину у 300-чланом парламенту, што значи да је коалиција готово извесна.

Грци трећи пут ове године излазе на биралишта, после парламентарних избора у јануару који су на власт довели лидера Сиризе, сада већ бившег премијера Алексиса Ципраса, и јулског референдума на којем су гласачи јасно и гласно одбацили предлоге страних кредитора о реформама, мада их је Ципрасова влада мало касније усвојила.

Пошто му је нагло опала подршка у редовима Сиризе, која се поцепала на два дела пошто се радикално левичарска фракција супротставила новом пакету стране помоћи, Ципрас је крајем августа поднео оставку како би били одржани ванредни избори из којих би, како се нада, могао да изађе са снажнијим мандатом бирача.

За разлику од претходна два гласања, овог пута међу Грцима не влада ентузијазам, у тренутку када им је економија и даље слаба, четвртина радно способног становништва незапослена, а контрола капитала ограничава приступ готовини на 420 евра недељно, наводи АП.

Анкете показују готово изједначене резултате два главна такмаца – Сиризе и Нове Демократије, које свака уживају по 28 одсто гласова међу испитаницима, док се крајње десничарска Златна зора, са око шест одсто гласова, и странка ПАСОК левог центра утркују за треће место, а прате их комунистичка партија ККЕ и центристичка То Потами, преноси Ројтерс.

Међу око 15 одсто Грка који кажу да још нису одлучили за кога ће гласати у недељу има много бивших подржавалаца Сиризе, које Ципрас сада покушава да придобије врстом левичарске реторике која га је довела на власт у јануару, те у новом изборном програму Сиризе пише да је споразум о пакету помоћи био „производ уцене без преседана“.

Како јавља грчка агенција АНА, Ципрас је, последњег дана кампање, позвао гласаче да се не обазиру на анкете које предвиђају „дерби“ и да му омогуће да освоји већину гласова.

Он је одбацио резултате анкета који наговештавају да би његова странка могла да доживи пораз од конзервативног ривала, рекавши да има велику групу присталица које нису обухваћене анкетама.

„Нисмо имали прилику да наставимо даље и завршимо рад који смо започели“, истакао је он, поручивши да не тражи другу шансу, већ шансу да настави са напорима које је почео да улаже као премијер.

Главни Ципрасов адут је једноставан: Грци желе да остану у еврозони, што се и даље потврђује у свим анкетама.

Ципрас (41) је у јануару изабран на чело владе на основу крајње левичарске платформе и обећања Грцима да ће окончати петогодишње финансијске муке, али је направио највећи политички заокрет у новијој европској историји приставши на додатно смањење трошкова, повећање пореза и приватизације, због чега се већина посланика из најрадикалнијих редова Сиризе гневно повукла.

Сада обећава да ће спроводити мере предвиђене најновијим пакетом стране финансијске помоћи, а да ће истовремено увести мере којима ће ублажити утицај строге штедње, али му неће бити лако, оцењује Ројтерс.

Ципрасов главни изборни ривал, лидер конзервативне Нове Демократије Вангелис Меимаракис, често га исмејава због политичког преображаја, рекавши на недавној дебати: „Ципраса више не препозњем“.

Лидер Нове Демократије поручује да ће победа десног центра гарантовати стабилност и безбедност Грчке, уз подстицање запошљавања, и окончати „Сиризин опасни експеримент“.

Меимеракис (61), који је неколико пута нудио Ципрасу да оформе коалицију, али је сваки пут одбијен, сада обећава да ће оформити национални тим са „свима који желе да учествују“.

У складу са изборним системом Грчке, партија која освоји највећи број гласова осваја и бонус од 50 места у 300-чланом парламенту, али, ако се прогнозе обистине, ни то јој неће бити довољно да може да формира већинску владу, што значи да ће победник морати да затражи подршку од мањих странака и оформи коалицију, наводи АП.

Ко год да оформи нову грчку владу, имаће ограничене политичке опције због одредби пакета помоћи потписаног у августу који приморавају Атину да уведе пензионе реформе, надзире рекапитализацију банака и повећа порезе.

Обе водеће странке обећавају да ће се држати одредби пакета помоћи, али предвиђају различите методе – док Нова Демократија жели да уведе пореске подстицаје како би привукле инвеститоре, Сириза порезе сматра средством за прерасподелу богатства, а не слажу се по кључним питањима попут отварања тржишта рада и имиграције.

Ко год да буде водио гневне и осиромашене Грке кроз трећи програм међународне помоћи, имаће мало простора за деловање с обзиром на то да фискалну политику земље умногоме диктирају одредбе новог трогодишњег споразума са кредиторима, вредног 86 милијарди евра.

Извор: Танјуг

Oznake: Grčka, izbori