Pročitaj mi članakJavnost je u petak uznemirena novim slučajem otmice aviona, koji se srećom završio bez tragičnih posledica.
Како преноси РТС, авион који је летео од Сeбе, града на југу Либије, до Триполија, главног града преусмерен је на аеродром на Малти. Отмичари у авиону претили су да ће разнети авион бомбом, али након премишљања ипак одлучили да се предају. По изласку из авиона један од отмичара држао је зелену заставу, која је протумачена као знак подршке Гадафијевим лојалистима. Касније је изјавио да је лидер „Гадафијеве партије“.
У овој добро изрежираној представи готово ништа није тачно.
Прво, Гадафијева партија не постоји. Постојање такве партије је у супротности са „Зеленом књигом”, манифестом Гадафијеве политике. Моамер Гадафи је у својој Зеленој књизи написао како политичке партије сматра савременим инструментом диктатуром, јер у случају победе једне партије на изборима, та партија добија право да управља другим људима, који нису чланови те партије и не слажу се са њеним одредбама.
„Партија је створена да би владала људима, онима који нису њени чланови. Партија је базирана на ауторитарном концепту – доминација чланова партије над другим људима. Партија претпоставља да је долазак на власт пут да оствари своје циљеве и сматра да су њени циљеви исти као циљеви других људи. То је основа сваке диктатуре. Неважно колико партија постоји, теорија остаје валидна.“, стоји у Зеленој књизи.
Ни након рата није направљена ниједна „Гадафијева партија“. Таква организација једноставно не постоји.
Друго, тај човек и није присталица Гадафија. На слици се може видети како даје подршку побуњеницима. Носи ознаку са побуњеничком заставом, док се изнад њега вијоре америчка и турска застава. Немојте се преварити да је он можда променио мишљење, јер његова дела су у потпуном нескладу са политиком Либије за време Гадафија.
Отмичар авиона
Трећа лаж је помисао да би неко ко је присталица Гадафија урадио тако гнусну ствар као што је отмица авиона и претња активирањем бомбе. То није начин на који се решава проблем окупиране земље и ниједан Либијац одан Гадафију не би урадио тако нешто. Јасно је да је некоме био циљ да сатанизује присталице Гадафија и прикаже их као потенцијалне терористе. Подизање зелене заставе не значи аутоматски да је та особа присталица.
Ово није први пут да медији и њихове газде преко терористичких напада покушавају да свале кривицу на либијски народ. Тако је 21. децембра 1988. авион Пан Ам срушен на град Локерби у Шкотској. У том терористичком нападу погинуло је 243 путника, 7 чланова посаде и 11 људи на које је пао авион. Оптужен је Моамер Гадафи, а као извршилац напада Абделбасет ал-Меграхи, који је осуђен на доживотну казну у Британији. Моамер Гадафи је био принуђен да плати одштету породицама жртава. Осуђени Ал-Меграхи је до краја живота тврдио да је невин. Пуштен је на слободу 2009. године када су се смиловале британске власти услед његове тешке болести, а преминуо три године касније.
Најсвежија отмица авиона је један од примера када се захваљујући врло добром разумевању ситуације и приступачности података може лако закључити да медији нису у праву. Остаје питање колико медији заиста јесу у праву поводом других терористичких напада. Зашто су увек извршиоци напада убијени и зашто готово увек заборављају своја документа? Ко стоји иза напада?
