Pročitaj mi članak
Москва – Поводом 65. годишњице НАТО пакта, Раша Тудеј са стручњацима анализира историјат Алијансе, досадашње интервенције, као и тренутне односе са Русијом.
На 65. годишњицу од стварања НАТО-а дебата о експанзији Северноатланског пакта отвара многа питања, са незаобилазним скретањем пажње на прекршено обећање дато Русији након спуштања Гвоздене завесе да свој утицај не шири на Исток.
„Последњих 65 година НАТО није урадио ниједну добру ствар“, сматра Дебра Свит из покрета Свет без ратова не може да чека.
„За почетак интервенције у Авганистану нису допринеле ничему осим што су ту земљу довеле до потпуног хаоса. Затим бомбардовање Југославије 1999. године у коме је на стотине цивила страдало и повређено укључујући и децу, а све под паролом хуманитарне мисије. Мисија у Ираку 2003. године коју су водиле САД и Велика Британија однела је много жртава у разноразним ваздушним и терористичким нападима. 2009. интервенисали су у Либији против побуњеничких снага“, наводи се у прилогу који је припремио Раша тудеј.
„То није било обезбеђивање сигурности грађанима те земље, то је био акт агресије према другој земљи“, сматра Рас Бејкер, уредник портала Whowhatwhy.com.
„Иако на папиру стоју да су НАТО има за циљ колективну одбрану, ниједна од НАТО земаља није била нападнута“, додаје се у прилогу.
„САД користе НАТО да би показале сопствену снагу владара света“, тврди адвокат Ева Голингер.
„Једина заштита од интернационалних закона НАТО-а је чињеница да иза њега стоје САД и Пентагон велике политичке и економске моћи, у другом случају лидери НАТО били би осуђени у Међународном суду“, рекао је Брајан Бекер, директор Антиранте каоалиције.
„НАТО се на годишњицу сусреће са питањем да ли је његов опстанак потребан, с обзиром да његов првобитни непријатељ СССР више не постоји, те би стога било логично да је његова мисија завршена. Али, НАТО предвођен Америком одбија да прихвати да је у протеклих 65 година дошло до промене светског поретка и покушава да своја крила надвије над новим територијама“, закључак је прилога РТ.
Референдум на Криму и његово припајање Русији узроковало је много тензија и поново је НАТО почео да подсећа на своје присуство и снагу војним вежбама у близини руске границе, вежбама у ваздуху над територијом балтичких земаља, а и сама Украјина укључила је своје војне јединице у вежбе које НАТО изводи у земљама чланицама у источној Европу. Москва понавља да нема намеру да икога нападне, али то изгледа није довољно Западу, јавља РТ.
„САД ће покушати , као и до сада да са осталим чланицама што више инвестира у војне снаге, али се то неће десити због неповољне економске ситуације у којој се налазе“, рекао је Даглас Мек Грегор, пензионисани пуковник америчке војске.
Иако је НАТО заоштрио односе са Русујом и даље од Русије очекује кооперацију у случају Авганистана, тако да ови опречни ставови НАТО-а и САД-а само показују да они покушавају да извуку најбоље за себе из новонастале кризе, наводи РТ.
„НАТО је одувек био оруђе Америке да кроз застрашивање допре до што већег тржишта и преузме контролу над енергентима“ , закључак је Марк-Антона де Шривера, стручњака за НАТО.
Настанак и успон НАТО-а
НАТО је настао као међународна војна алијанса базирана на Северноатласком споразуму, потписаном 4. априла 1949. године када су се САД, Канада, Португалија, Италија, Норвешка, Данска и Ирска придружиле Бриселском споразуму и оформиле Северноатлански споразумни пакт.
Идеја стварања је била да се обезбеди заштита од инвазије Совјетског Савеза. Раних 50-тих двадесетог века фокус је био на супротстављању комунизма капитализму у Азији, где је серија крвавих сукоба одиграла важну улогу у убеђивању Европе да је Совјетски Савез екстремно опасан и мора бити спречен по сваку цену.
Након уједињења Немачке, НАТО је готово удвостручио број својих чланица , са 16 држава чланица, 1990. године било их је 28.
Руски званичници осетили су се превареним и оптужили су Запад да не поштује договор који је постигнут током уједињавање Немачке, а којим се НАТО обавезао да не шири свој утицај ка Истоку.
Тадашњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов потврдио је да је НАТО обећао да се неће ширити, посебно не ка Истоку. Како тај договор није формално документован, Северноатлански пакт се драстично увећавао.
Након распада СССР-а НАТО се још агресивније ширио ка Истоку, посебно протекле две дециније, а 1999. године придружиле су му се и Чешка, Мађарска и Пољска. Једна од највећих експанзија НАТО пакта догодила се 2004. године када су чланице постале Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија, Словачка и Словенија, а већ 2009. године у чланство су приступиле и Хрватска и Албанија.
Горбачов је стално истицао прекршено обећање и незадоволство политиком САД-а.
Како се наставило ширење Алијансе на земље Балтика и источне Европе појачавала се тензија.
Председник Русије Владимир Путин је 2008. година након пропалих преговора са НАТО-ом изјавио да ће стационирање јаког милитантног блока у близини руске границе бити протумачено као директна претња сигурности земље.
(Б92)
