Pročitaj mi članakOdluka predsednika Donalda Trampa o smanjenju broja američkih vojnika u Nemačkoj predstavlja radikalan zaokret u spoljnoj politici SAD, ocenjuju svetski mediji.
Та одлука могла би указивати на значајно смањење преданости Вашингтона европској одбрани и НАТО, преноси Радио слободна Европа оцене светских медија.
Фото: Јутјуб
Трамп је у петак наложио Пентагону да трајно уклони око 27,5 одсто америчких војника који се налазе у Немачкој, највећој бази америчких војних снага у Европи, указује ББЦ.
Напетости између Вашингтона и његових савезника у НАТО порасле су откада је Трамп постао председник, наводи ББЦ и додаје да Трамп већ дуго приговара европским чланицама Савеза да треба више да издвајају на одбрану и трошкове одржавања НАТО.
Смањење броја америчких војника у Немачкој на 25.000 потез је који би значајно смањио преданост САД европској одбрани под окриљем НАТО, оцењује АФП и истиче да се чинило да је Берлин остао затечен најавом из Вашингтона.тешки наштетити САД.
Немачки званичници негодују због одлуке
Немачки министар спољних послова Хајко Мас изразио је жаљење због Трампове наводне одлуке истичући да је блиска сарадња у интересу обе земље, док су, указује АФП, остали високи политичари у Берлину били оштрији у својим критикама.
Петер Бејер, координатор за трансатлантске односе канцеларке Ангеле Меркел, упозорио је да ће Трампов план о повлачењу око 9.500 америчких војника и њихових породица ослабити „прекоокеанске мостове“.
Виши члан конзервативне Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Јохан Вадепул рекао је да план показује да Трампова администрација „запоставља елементарни лидерски задатак: укључивање партнера у савезу у процес доношења одлука“. Он је упозорио да само „Кина и Русија имају користи од раздора између НАТО савезника“.
Извештаји да Трамп разматра наставак смањења броја америчких трупа у Немачкој и њихов могући прелазак у Пољску појављују се барем две године, истиче Блумберг.
Али, његова последња одлука и начин на који је изнесена у јавност, оцењује Блумберг, наговештавају колико су се охладили односи Немачке с америчким председником који је јавно довео у питање вредност НАТО-а.
Америчке трупе у Немачкој дочекане као ослободиоци од нациста
Америчке трупе су у Западној Немачкој дочекане су као ослободиоци од нациста и као главна снага у борби против совјетске инвазије. Ставови су се, указује Блумберг, променили у касним 70-им и раним 80-има, када је одлука НАТО-а одлука да у Немачкој оснује амерички базу Першинг ИИ као одговор совјетским балистичким ракетама покренула масовне протесте у Западној Немачкој.
Од пада Берлинског зида 1989. године, неки немачки политичари позивали су на уклањање америчког нуклеарног оружја с немачког тла, а број америчких војника постепено се смањивао у односу на 274.000 током 60-их, наводи Блумберг, додајући да је свако повлачење у немачким регионима изазивало економске губитке.
Немачка није званично обавештена о наредби за повлачење коју је службено потписао Трампов саветник за националну безбедност Роберт Обрајен после одобрења председника, указује Вашингтон пост.
Нејасно да ли је Конгрес упознат
Нејасно је и да ли је члановима Конгреса нешто речено о повлачењу. Кад је вест о плану објављена, сенатор Џек Рид,демократа у сенатском Одбору за оружане службе, рекао је да Трампова директива погодује руском председнику Владимиру Путину и да представља „још један неуспех руководства администрације који додатно заоштрава односе са савезницима“.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 8, 2020
Амерички званичници рекли су да се о повлачењу размишљало неколико месеци, али је потврда одлуке стигла у време заоштравања Трамповог сукоба с канцеларком Меркел која је недавно одбила позив председника за учешће на самиту Групе седам у САД, указује Вашингтон пост, додајући да је Трамп самитом у јуну хтео да покаже „успостављање економског процвата“ САД за који се надао да ће довести до његовог реизбора.
Меркелова због тога одбила да дође на Самит?
Мада није јасно да ли су одбијање Меркел дође на самит Г7 и Трампова најава повлачења трупа повезани, одлика сигнализира прекид односа САД и најутицајније земље Европе, указује Њујорк тајмс, истичући да се интереси две земље разликују по готово свим важним питањима, укључујући Русију, Иран, Кину, трговину и безбедност.
Према мишљењу европских званичника, САД су прешле од неизоставног до непоузданог савезника, док је поверење између Меркелове и Трампа одавно изгубљено, али сада је, истиче Њујорк тајмс, угрожено нешто важније – поверење у стратешки темељ самог трансатлантског савеза.
Једностраним повлачењем трупа из најважнијег европског савезника САД, Трамп наноси штету НАТО-у директно играјући у корист Путина, који се одавно противи америчком војном отиску на континенту, рекао је Томас Клајне-Брокхоф, берлински потпредседник Немачког Маршаловог фонда.
„Меркел представља све што Трамп мрзи: глобализам, мултилатерализам, међународно право. Трамп се више уклапа с познатим ауторитарним вођама у свету“, рекао је Клајне-Брокхоф, додајући да трајно смањење трупа представља радикално одступање од америчке послератне спољне политике.
Немачка је најбогатија, најнасељенија земља у Европи, економска сила континента и важан амерички економски партнер, указује Њујорк тајмс додајући да немачке компаније запошљавају око 700.000 људи у САД. Истовремено, у Немачкој је стационирано око 35.000 америчких војника и у њиховим базама ради око 12.000 немачких цивила. Званичници сматрају да ће повлачење војника економски наштетити Немачкој док ће стратешки наштетити САД.
