Прочитај ми чланак
Руски председник Владимир Путин ће стићи 9. новембра у Пекинг ради учешћа у самиту АТЕС. Азијско-Тихоокеанска економска сарадња, мада је и најмлађи, најснажнији је форум економске сарадње 21 земље, које излазе на обале Тихог Океана.
У њима живи преко 40% светског становништва које производи око 54% унутрашњег бруто производа. Поред Русије, у АТЕС улазе Аустралија, Канада, Кина, Малезија, САД, Филипини, Јужна Кореја, Јапан и низ других земаља. Пријаве за ступање су предали Индија и Монголија.
Званична девиза самита у Пекингу је: формирање будућности преко Азијско-Тихоокеанског партнерства. И овде између осталог разматраће и ток формирања зоне слободне трговине региона Пацифичког прстена. Али то званично. Незванично само постојање АТЕС је сада под знаком питања због покушаја САД да унесу раздор у организацију и формирају нову регионалну формацију, такозвано Транстихоокеанско партнерство или Trans – Pacific Partnership ( TPP ). Преговори о том питању се воде већ 9 година, али до данас пројекат није реализован, мада се председник Барак Обама нада да ће споразум о ТРР бити потписан до краја његовог мандата.
Руски председник је уочи самита дао интервју кинеским новинарима, у којем је рекао да Транстихоокеанско партнерство представља још један покушај САД да изграде за себе повољну архитектуру регионалне економске сарадње. Сматрам да одсуство у саставу његових учесника тако великих регионалних фактора као што су Русија и Кина тешко да ће омогућити изградњу ефективне трговинско-економске сарадње.
Највећа загонетка пред пекиншки слет земаља тихоокеанског региона је да ли ће се у Пекингу у кулоарима самита сусрести председник Владимир Путин и председник Барак Обама? И Кремљ и Бела кућа говоре да, мада такав састанак није планиран, није искључено да ће се он одржати ван оквира званичних формата. И ако се то не деси у Пекингу, може да се деси у аустралијском Бризбејну, где ће 15-17. новембра бити одржан самит Г-20.
Руски председник увек је говорио да је спреман на све састанке и преговоре и то управо Вашингтон, а не Москва, избегава дијалог. Тим поводом што је Кијев у суштини већ прекршио минске договоре и покреће нову етапу рата на југоистоку, има о чему да се разговара. Мада тешко да постоји могућност договора: САД до сада упорно подстичу своје штићенике у Кијеву на рат.
Наравно, самит може да заобиђе ћутањем актуалну кризу у Украјини, санкције против Русије и све што их прати, сматра заменик руководиоца центра Русија-Кина Института за далеки Исток Сергеј Лузјањин. САД, каже он, у последње време предузеле су снажан напад на Пекинг, у тежњи да га натерају да се придружи антируским санкцијама. Пекинг оштро изјављује да се ни на какав антируски савез неће никада одлучити.
Кинески експерти, напротив, озбиљно говоре о томе да у скорије време руководство Кине ће можда понудити ЕУ своје званично посредновање у нормализацији кризних руско-европских односа. Узимајући у обзир колосални економски ауторитет и утицај Пекинга на Европу, њихов обим трговине, Бриселу ће бити тешко да игнорише такав предлог.
Али највећа интрига на маргинама форума може да буде састанак председника Владимира Путина са аустралијским премијером Тонијем Еботом. Врло необуздан на речима Аустралијац обећао је да ће ни више ни мање, „ухватити Путина за крагну“ и затражити потпуну сарадњу у истрази катастрофе малезијског Боинга изнад Украјине 17. јула ове године. Москва је била прва и једина земља која је дала истрази податке својих сателита и радарске контроле. Што се тиче „ухватити за крагну“, како се изразио руски премијер Дмитриј Медведев, он би веома волео да види како ће Ебот ухватити за крагну „црни појас“ у џудоу и каратеу.
