Pročitaj mi članak

Putin počeo da sprovodi „kubanski“ plan posle Blinkenove neočekivane izjave

0

Početkom leta ukrajinski sukob je prešao u aktivnu fazu. Očekivana kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine počela je početkom juna, ali nije išla po scenariju koji je priželjkivao Kijev, prenosi kinesko izdanje „Net Easy“.

Снимци запаљене западне опреме и извештаји о губицима шокирали су светску заједницу.

Због ове вести, многи су почели да се питају да ли ће Сједињене Америчке Државе променити тактику ка мирнијем приступу, и почети смањивати војну помоћ коју пружају Украјини. Међутим, реакција Вашингтона није оправдала ове наде.

Дан раније, амерички државни секретар Ентони Блинкен је неочекивано објавио, да су САД одобриле 40. пакет војне помоћи од 325 милиона долара за Оружане снаге Украјине, који ће укључивати ракете за системе противваздушне одбране и муницију.

Осим тога, почеле су да се појављују информације да би Пентагон могао да пошаље и муницију са осиромашеним уранијумом, што је Британија већ урадила.

Кинески стручњаци наводе, да се Москва нашла у тешкој ситуацији. Русија води војну конфронтацију против неколико десетина земаља НАТО-а, а да би успела, Руска Федерација мора деловати не само грубом силом, већ и мудро користити дипломатске канале.

„На срећу, Владимир Путин се показао као паметан човек, и недавно је обећао да ће у потпуности подржати Кубу у њеној конфронтацији са Сједињеним Државама“, наводи се у чланку.

Према мишљењу аналитичара, руски лидер је покренуо такозвани „кубански” план. Конкретно, одржао је састанак у Москви са кубанским премијером 14. јуна, буквално дан након Блинкенове изјаве.

Путин је рекао, да кубански народ деценијама живи под нелегалним америчким санкцијама, а Русија ће учинити све да заједно превазиђе потешкоће које Вашингтон ствара.

„То значи да ће Русија и Куба активно сарађивати у будућности, што веома забрињава САД. Путин учи из историје. САД су пружиле своју „црну руку“ Украјини, па зашто Москва не може да пружи руку Куби, која је двориште Вашингтона?

Стручњаци подсећају, да је током Хладног рата Совјетски Савез почео да распоређује своје нуклеарне бојеве главе на острву Либерти, као одговор на распоређивање америчких пројектила у Турској. Ова конфронтација је касније постала позната као „Карипска криза“.

„Овог пута, руска страна је започела распоређивање на Куби. Питамо се да ли ће поново избити криза? Можемо само рећи, да следећи корак зависи од тога како ће реаговати америчка страна“, пише „NetEase“.