Прочитај ми чланак

ПУТИН И ЕРДОГАН МОЖДА ИЗГЛЕДАЈУ МОЋНО, али Русија и Турска су на стакленим ногама

0

Лични имиџ Реџепа Тајипа Ердогана и Владимира Путина у раскораку је са моћи и снагом њихових земаља. Обојица у јавности одржавају слику моћних лидера и велики део домаћег бирачког тела их тако доживаљава, али економије њихових земаља каскају за том сликом. Чак, иако обојица најављују економски раст у наредном периоду, чињеница је да су им шансе за испуњење обећања мале.

Проблем број један за Турску је чињеница да њена национална валута, турска лира, константно клизи. Тако је лира у уторак (22. мај) пала на најнижи ниво у односу на долар и евро, након што је агенција за кредитну процену „Фитцх Ратингс“ изразила забринутост због превише лабаве монетарне политике земље.

„Фитсцх“ сматра да би дискрециона монетарна политика земље могла да се нађе под притиском после председничких избора 24. јуна и додатно угрози кредитни рејтинг Турске.

Следећи састанак турске Централне банке заказан је за само две недеље, али многи аналитичари кажу да ће званичници бити присиљени да повећају каматне стопе и пре тога како би допринели што бољем кредитном рејтингу.

– С обзиром да лира изузетно лоше стоји, за опоравак ће бити неопходне мере Централне банке – написао је у уторак стратег Турске економске банке Ерик Исик у обавештењу клијентима.

Како је рекао, финансијска тржишта наводе на закључак да инвеститори „у својим калкулацијама узимају у обзир значајне скокове каматне стопе“.

Вредност турске лире на дан 22. мај 2018. године пала је за 0,9 одсто на 4,6152 за долар, након што је достигла најнижу вредност свих времена (4,6246/УСД). Вредност националне валуте пала је за један одсто на 5,4513/ЕУР и премашила рекордно ниску вредност од 5,4653/ЕУР.

Ни Русија није у много бољој ситуацији. Према, прогнозама ММФ-а и Организација за економску сарадњу и развој, светски БДП у 2018. и 2019. порашће за 3,9 одсто. Ако светска економија настави да одржава годишњу стопу раста од најмање три одсто, глобални БДП ће се до 2040. удвостручити у односу на тренутну вредност. У том случају, Русији ће бити веома тешко да иде у корак са тим трендовима, осим ако се ускоро не позабави горућим проблемима у својој економији.

– Русија би требало да се, до 2024. године, придружи групи од пет највећих економија у свету. Руска Федерација треба да обезбеди стопе привредног раста изнад светског нивоа и да одржи макроекономску стабилност, укључујући ниво инфлације до четири одсто – тако гласи један од задатака које је Владимир Путин објавио у Указу о националним циљевима земље и стратешким развојним задацима.

До 2024. године председник Русије тражи и да Влада обезбеди повећање извоза пољопривредног сектора до 45 милијарди долара, а тражи и да извоз прерађевина и производа из пољопривредног сектора, као и у домену услуга, достигне 20 одсто БДП-а до 2024.

Путин је Влади наложио, такође, да обезбеди извоз неенергетских производа у вредности од 250 милијарди долара годишње.

Међутим, Путину велики проблем да оствари своје намере стварају санкције које су његовој земљи увеле земље Запада након велике дипломатске кризе због тровања Сергеја и Јулије Скрипаљ за које је Велика Британиј оптужила управо Москву.

Иако је требало да те санкције највише погоде руске олигархе повезане са Кремљем, број руских милијардера се повећава, као и укупна сума њиховог богаства, наводи „Форбс“. То указује на други велики проблем, који већ годинама траје у Русији – корупцију.

Од 2013. године стандард живота у Русији клизи надоле, незапосленост је око пет одсто, а плате мале уз константан раст цена. Данас више од 20 милиона Руса живи испод границе сиромаштва, па самим тим план Русије да до 2050. има највећи БДП у Европи – делује невероватно.

Према подацима ММФ-а за прошлу годину, највећи БДП је имала Кина (23.159.107 долара), следе Европска унија (20.852.702), САД (19.390.600), Индија (9.459.002) и Јапан (5.428.813). Немачка је на 5. месту (4.170.790), док је Русија на 6. (4.007.831 долара). То је поражавајући податак за Русију када се у обзир узме њена величина.

Према ранијим наводима медија, пораст цена нафте у наредној деценији јесте довео до економског раста, али Русија толико зависи од цене црног злата, да је свака промена на светском тржишту бити још један директан удар на новчаник обичних Руса.