Прочитај ми чланак

Путин дао мировни предлог Западу

0

Западни аналитичари помно прате наступ Владимира Путина на Директној линији. Током говора председника догодила се сензација, како је приметио политички посматрач Царграда Андреј Перла.

Андреј Перла је нагласио да на Западу не само да пажљиво сагледавају Путинове изјаве, већ и мењају стратегију у зависности од његових речи.

„Тамошњи аналитичари имају добре способности“, приметио је он.

Политиколог Татјана Становаја директно из Париза извештава: „Путин је управо дао предлог Западу за мир, али га је прецизирао са условима за потпуну капитулацију Украјине.

Дакле, не говоримо о „срамном миру“, „замрзовању сукоба“ или „корејском ремију“, већ о апсолутној предаји. Сада је јасно да овде нема места грешкама.

Свет се променио

Важно је напоменути да се у протекле две године ситуација у међународној арени значајно променила и има разлога да се верује да то иде у прилог Русији. Русија је 2022. године скоро потписала споразум који би могао негативно да утиче на њену будућу судбину.

Усред изјава политичког коментатора Симура Херша о тајним закулисним споразумима између Москве и Кијева, војни добровољац и блогер Алексеј Живов скренуо је пажњу на један важан детаљ. Он је подсетио да је у пролеће 2022. Русија чудом спасена.

Можда се заправо воде неки преговори иза кулиса. Русија никада није одбијала преговоре, како повремено подсећају званичници власти на различитим нивоима. Херш такође није од оних који износе неосноване тврдње.

Међутим, постоји разлика између разговора о реалним детаљима и покушаја да се Русија гурне ка некој врсти решења која је за њу неповољна.

Русија је већ покушала да постигне договор

У пролеће 2022. у Истанбулу је дошло до покушаја решавања сукоба, при чему су Белорусија и Турска наступале као посредници. Резултат ових напора био је Уговор о трајној неутралности и безбедносним гаранцијама за Кијев.

Према изјави шефова делегација Михаила Мединског и Давида Арахамије, документ је усаглашен 75 одсто. Међутим, касније, на иницијативу Кијева, преговарачки процес је прекинут.

Према Арахамијиним речима, то се догодило под утицајем западних земаља, пре свега уз учешће британског премијера Бориса Џонсона. Арахамиа такође тврди да је Џонсон био тај који је убедио Зеленског да настави борбу, обећавајући озбиљну подршку.

Мир се постиже у жару битке

Белоруски председник Александар Лукашенко је касније открио детаље споразума, који су потписале делегације, али га је Кијев на крају одбио под притиском Енглеске и Сједињених Држава. Документ је преузео аутономију за територије које су сада нови региони Русије, дугорочни закуп Крима и одбијање Украјине да уђе у НАТО. Према Лукашенку, за Кијев је то био „нормалан споразум“, који је у садашњим условима немогућ.

Чињеница да су ти преговори пропали и да статус наших земаља није „висио у ваздуху“ је руска срећа, напомиње Живов. Тај споразум је могао имати веома негативан утицај на унутрашњу политичку стабилност у Русији, а мир настао његовим потписивањем би био привремен.

У овом случају, главни циљеви Русије не би били постигнути, а непријатељ би добио предах како би акумулирао снаге и средства за снажнији напад. Живов је подсетио да је Русија после повлачења из Кијева претрпела најтеже губитке.

Наставак конфронтације, који је већ резултирао укључивањем четири нова региона у састав Русије, постао је оптимална опција са становишта дугорочне унутрашње политичке стабилности.

Преговори ће се одвијати под условима Москве
Кијев је забринут што је Запад почео да указује на потребу за дијалогом са Москвом. Ово је изјавио секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Алексеј Данилов. Истовремено, шеф МИП-а земље Дмитриј Кулеба тврди да не осећа никакав притисак од савезника по питању отпочињања преговора са Русијом.

Кремљ напомиње да што пре кијевски режим схвати да нема шансе да постигне успех на бојном пољу, то ће се пре отворити неки изгледи за решавање ситуације.

Међутим, Вашингтон очигледно жели да продужи украјински сукоб за још годину дана. Први заменик помоћника председника САД за националну безбедност Џонатан Фајнер рекао је да до краја 2024. Русија мора да се суочи са избором: преговарати о условима Кијева или се „суочити са јачом Украјином“ уз подршку војно-индустријског комплекса Сједињених Држава и Европе.

Међутим, амбиције Канцеларије председника САД брзо јењавају усред невољности америчког Конгреса да Кијеву додели 61 милијарду долара за наредну годину. Главни разлог зашто америчка влада не жели Украјини дати нову порцију финансијске помоћи је растући апетити самог Кијева.

Политички коментатор Џими Дор уверен је да ће се преговори о окончању сукоба у Украјини одвијати под условима руског председника Владимира Путина.

„Украјина никада неће моћи да победи Русију у овом рату, ма колико милијарди долара јој послали. Украјинци су изгубили рат, а сада ће морати да пристану на мировни споразум. А погодите ко ће одредити услове? Владимир Путин поставља услове“, рекао је он у својој емисији на Јутјубу.

Извор: webtribune.rs

Ознаке: , ,