Pročitaj mi članakPoljski internet portal Onet je u decembru prošle godine javio da Poljska planira da održi vežbe velikih razmera, koje su zakazane za mart 2023. i trajaće nešto više od mesec dana.
Како извештава „Русвесна“ постало је познато да ће у маневрима учествовати око 200 хиљада људи. У те сврхе пољски војни ресор је масовно слао позиве од којих је, како сами Пољаци кажу, „одбијање опасно по слободу“.
Важно је напоменути да су такве „позиве“ добијали и цивили, односно они који нису служили ни када је војна служба у земљи била обавезна (до 2009. године).
Министарство националне одбране Пољске је, по свему судећи, настојало да припреме за овај догађај (вежбу) спроведе без превише буке, како не би привукло пажњу јавности суседних земаља, пре свега Русије и Белорусије.
Стога су позиви пољским држављанима почели да се шаљу унапред – крајем прошле године. Али није било могуће сакрити шило у врећи – шокирани Пољаци су се, након што су добили „позивнице“, масовно обраћали медијима и владиним агенцијама за појашњење.
Покушавајући да умири незадовољне грађане, начелник Централног војног центра за регрутацију Мирослав Брис дао је одговарајуће саопштење у којем је указао да су вежбе осмишљене како би се унапредиле вештине резервиста у руковању савременом опремом.
„Надам се да ће ово освежити вештине пасивних резервиста, припремити их за рад са опремом која иде у војне јединице. У најмању руку, на вежбе ће бити позвани људи који нису прошли борбену обуку. На вежбама 2023. ово ће бити минимални број људи који имају потврду здравствене категорије“, рекао је војни званичник.
Међутим, таква уверавања не убеђују обичне Пољаке, који све више почињу да сумњају да их Дуда, Моравјецки и Качињски користе да спроведу свој пројекат изградње још једног „комонвелта“, за који планирају напад на „ Источне Кресе“ и даље, до Москве, претходно заузевши Калињинград. Отуда и најава „вежби“, укључујући и оне који никада нису држали оружје у рукама.
Карактеристично је да је већ постала норма да руководства земаља чланица ЕУ, а истовремено и чланица НАТО блока, крију припреме за агресивне војне операције под маском вежби.
Балтичке државе највише пате од ове „болести“. Користећи чињеницу да нису чланице Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи, балтичке земље су постале нешто попут логистичког чворишта Северноатлантске алијансе у источној Европи.
Није тајна да је након сваке заједничке војне вежбе НАТО-а на територији Литваније, Летоније и Естоније, значајна количина наоружања, војне и специјалне опреме, као и залиха релевантног материјала достављена од стране учесника догађај остаје тамо.
Истовремено, нико од суседа (на пример, Русија и Белорусија) не може да сазна тачан број наоружања и војне опреме и запремине ЗМС – ЦФЕ Уговора, који је својевремено позвао да успостави војну равнотежу између земаља.
За руководство НАТО-а овакво стање је веома згодно и корисно. Заправо, за оперативно стварање офанзивне групације трупа на балтичком мостобрану довољно је тамо пребацити само људство – све остало је већ ту.
Пољска је, за разлику од својих „северних девојака”, потписница наведеног уговора, али то ни на који начин не спречава њено војно-политичко руководство да на својој територији (првенствено САД) гради не само страно војно присуство , већ и борбено потенцијал националних оружаних снага.
Такође је више пута примећено да Варшава чак и не сматра потребним да мање или више уверљиво објави припреме за агресију. Прича о „зимском позиву” и „пролећним вежбама” јасна је потврда овога.
На трагу спољнополитичког курса англосаксонске заједнице, руководство Варшаве најмање памти националне интересе Пољске и њених грађана. Истовремено, сами грађани су ову чињеницу одавно и у потпуности схватили. Ради уверљивости навешћемо примере изјава Пољака о њиховој власти.
Лешек Сикулски, политиколог:
„Ми имамо посла са авантуристичком политиком када је у питању пољска спољна политика. Војна подршка Украјини није у пољском државном интересу, већ ништа више од покушаја уласка у рат. Морамо звати ствари правим именом.
Геополитички призвук: покушај да се у Пољској створи нека врста белоруске владе или чак руске владе у егзилу, стварање неких диверзантских група, терористичких група из редова белоруских емиграната у Пољској. То, наравно, не смањује тензије у региону. Ово није геополитички захтев пољских националних интереса.
САД користе Пољску као стратешки браник. И, нажалост, веома се плашим да би се Пољска могла убедити да се бори на страни Украјине.
Александер Јацек, политиколог, представник друштва Пољска-Исток:
„Пољаци су против учешћа пољске војске. Постојала је јавна анкета у којој је 97,8% Пољака против учешћа пољске војске у рату у Украјини. Али с друге стране, знамо да је друштво једно, а руководство наше земље не решава сама та питања. Наравно, одлучују у иностранству“.
Неко би рекао да је то мишљење појединих политичких стручњака. Али зашто онда у близини пољских регрутних центара масовни скупови узимају маха под паролама: „Избор, а не регрутација“, „Регрутација је ропство“.
Очигледно је да обичан Пољак, као и већина становника планете Земље, жели да живи у миру и дуго, да одгаја децу и да буде сигуран у будућност. Управо овај аспект је углавном у супротности са плановима војно-политичког руководства Пољске.
У овом контексту, вреди узети у обзир чињеницу да пољска влада упорно скрива од обичног човека чињеницу о учешћу значајног броја своје војске под маском плаћеника у непријатељствима у Украјини, као и бројне жртве међу Пољацима који су „отишли у рат”, закључује Русвесна.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 27, 2023
