Прочитај ми чланакИнфлација у Турској је скочила у мају на највиши ниво од 1998. године, јер је под највећим притиском због растућих цена хране и енергената, док је ултра слаба монетарна политика политика допринела слабљењу валуте.
Потрошачке цене су порасле на годишњем нивоу за 73,5 одсто у односу на 70 одсто у априлу, према подацима које је објавила државна агенција за статистику у петак. Средња прогноза Блумберговог истраживања од 20 економиста била је 74,7 одсто.
Месечна инфлација је била скоро 3 одсто, у поређењу са проценом од 4 одсто у посебном истраживању. Основни индекс који уклања утицај променљивих артикала као што су храна и енергенти достигао је 56 одсто, преноси Блумберг.
Турска инфлација је двоцифрена током већег дела протеклих пола деценије јер су власти давале приоритет економском расту и извозу. Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган дуго је заступао теорију да високе каматне стопе изазивају инфлацију, а не да је обуздавају, вршећи притисак на централну банку да задржи ниске трошкове задуживања упркос ризицима по лиру и цене.
Највећи покретачи најновијег пораста инфлације били су храна и енергенти, погоршани глобалним растом роба и санкцијама које су уведене против Русије. Турска је главни увозник нафте.
Централна банка се за сада уздржала од повећавања стопа након што је прошлу годину завршила са 500 базних поена кумулативног ублажавања. Уместо тога, промовишу се политике које имају за циљ проширење употребе локалне валуте и стављање на располагање дугоричних инвестиционих кредита.
Овај приступ је оставио Турску са најдубљим негативним стопама на свету када се прилагоде ценама. То је такође један од кључних разлога зашто је лира ове године најгора у односу на долар на тржиштима у развоју.
Централна банка ће одржати следећи састанак о одређивању каматних стопа 23. јуна.
— СРБИН инфо (@srbininfo) June 3, 2022
