Потпуни колапс: У Немачкој нагло расте број предузећа која одлазе у стечај

12:35 08.08.2023.

Број предузећа која одлазе у стечај сваким даном све више расте. Немачка је на самом врху листе када је реч о броју предузећа која су поднела захтев за стечај.

Овакав тренд не заобилази ни друге европске земље, а слични случајеви почели су да се појављују и у Америци.

Према анализи Алианза, ове године се очекује раст броја стечаја у целој Европи, и они су у анализи обављеној у априлу ове године истакли да ће само у Француској пући 59.000 предузећа, 28.500 у Британији, 17.800 у Немачкој и око 9.000 у Италији.

Од јануара до јуна ове године само у Немачкој је у стечај отишло око 8.400 предузећа, што је 16,2 одсто више него прошле године и највећи раст тог индикатора у последњих 20 година, изјавии су из кредитне агенције Creditreform. Број редовних стечајева у Немачкој расте месечно за око три одсто.

У суботу, 29. јула 2023. затворене су 23 од 40 филијала Кика/Леинер. Према подацима групе, најмање 1.700 људи ће остати без посла због банкрота. У петак постало је познато још једно обавештење о отказу 349 запослених у току стечаја Кика/Леинер.

„Док је било милионске помоћи за корона вирус и стотине милиона одложених пореза од владе за Кику/Леинера, 1.700 људи тамо је једноставно изгубило посао из дана у дан. Док су профити компаније и Бенка обезбеђени, толико људи изненада остаје незапослено у временима огромне инфлације. Не можемо то прихватити. Ми смо на страни запослених“ изјавила је државна секретарка СПО Беча и посланица Барбара Новак.

„Када је Бенко почео, у Кики/Леинер је било запослено 3.000 људи. Сада, пет година касније, тих послова углавном нема. Према проценама, за Бенкову Сигну остаје профит од 300 милиона евра. То је скандал“, наглашава федерални менаџер СПО Сандра Бреитенедер.

Банкрот Weck-Glaser компаније

И култна Немачка компанија поднела је захтев за стечај, потврдили су челници компаније за медији, али без конкретних разлога и детаља. Седиште ове компаније је у Бону, где је такође покренут стечајни поступак. Ова компанија постоји више од 123 године на тржишту.

Осим надалеко познатих тегли без навоја производили су стаклени асортиман за трговину и гастрономију. Локални медији наводе да је пословање у Немачкој постало све теже. Енергетска криза, пандемија и недостатак радника озбиљно су утицали на немачку привреду, па је и Weck-Glaser био приморан да банкротира.

До сада је стечај прогласило неколико компанија које су се бавиле продајом одеће и обуће, али и прехраном. Такође се затворио низ традиционалних продавница и робних кући.

Стручњаци не предвиђају економски опоравак немачке привреде у овој години.

Банкрот компаније Алгајер

Суд у Гепингену према наводима немачких медија именовао је привременог стечајног управника за компанију Алгајер. Алгајер је иначе пре годину дана преузела кинеска Вестрон група док је пре тога породица бившег председника управног одбора Дитера Хунда била главни деоничар.

Компанија је у новембру саопштила да је улазак Вестрон групе вратио финансијску стабилност, а шта је у међувремену пошло по злу за сада није познато, оно је само један у низу стечајева у последњих пар дана.

Све више компанија у Немачкој иде у стечај. Алгајер иначе има око 1.700 запослених широм света које је банкрот шокирао.

Катанац и на ланац деликатеса

Последња компанија која је поднела захтев за банкрот је чувени немачки ланац деликатеса Шлемермајер.

Компанија намерава да затвори већину својих продавница, али постоји нада да ће подружнице у Минхену и и Аугзбургу настави да раде. Шлемермајер деценијама важи за једну од најбољих адреса за куповину деликатеса, међутим, познати ланац традиционалних производа поднео је захтев за стечај крајем маја.

Медији наводе да се компанија на тај потез стечаја одлучила због инфлације и недостатка радне снаге, али и због незаинтересованости купаца за куповину.

Модна индустрија

Листа модних ланаца који су морали да поднесу захтев за банкрот је све дужа. Неки од најсвежијих примера су Х&М, Примарк, и Орсаy, од којих већина њих ради у Србији.

Број Х&М продавница у Немачкој пада од 2019. Недавно је објављена информација и да су затворене пословнице на 38 локација. Немачки медији наводе како Х&М у 2023. години планира да затвори још више пословница.

Такође, велики малопродајни ланац брзе модеПримарк најавио је да ће ове године затворити више радњи у Немачкој него што је првобитно планирано.

Примарк је забележио велики пад продаје у Европи, а већ је затворио велики број продавница, укључујући две у Немачкој. Према најавама, затвориће још четири. Реч је о продавницама у Гелзенкирхену, Кајзерслаутерну, Крефелду и Франкфурту. 420 запослених ће остати без посла.

„Планирамо да оптимизујемо наше продајне просторе у Немачкој и ревидирамо нашу немачку трговинску мрежу. Примарков циљ је да немачки посао поново учини профитабилним на дужи рок“, рекли су руководиоци Примарка у децембру.

Још један бренд иде у стечај

Како су објавили немачки медији још један познати бренд иде у стечај. Dankwardt производи шампоне, дезодорансе, креме за сунчање за разне робне марке и приватне робне марке. Такође су производили производе за негу познате марке Себамед.

Себапхарма је раније ове године купила делове компаније Dankwardt како би осигурала будућу производњу производа Себамед у Немачкој. Још увек није јасно како ће се наставити производња Себамедових производа, мада постоје уверавања да застоја неће бити.

Упркос финансијским потешкоћама, стечајни управник каже како ситуација није неповољна, јер Dankwardt има доста наруџбина, пише Fenix Magazin.

Гасе се и трговачки ланци

Трговачки ланац затворио је своју радњу у Висбадену.

Политичарка Кристин Хинингер је недавно изјавила како су се градске власти до последњег дана надале како ће Кауфхоф ипак остати отворен.

„Ту пре свега мислимо на раднике који остају без посла. Сигурно су неки радници у трговачком ланцу радили деценијама. Тешко је то поднети. Када тако велика зграда у центру града стоји празна, то има озбиљан утицај на непосредно окружење и привлачност нашег центра града“, рекла је Хинингер.

Откуд толики стечајеви?

„Европа се добрим делом лишила домаће индустрије и велики број фабрика је отишао на исток Европе, у Румунију и Бугарску, а неке на исток света. Дошли су у једну ситуацију да немају много свога, да зависе од света, а свет је изложен огромном поремећају и то је основни разлог зашто Европа клеца“, објаснио је раније за „Блиц Бизнис“ економиста Љубодраг Савић.

„Немачка, али и целокупна ЕУ, оштећена је још за време ковида, а нарочито након почетка рата у Украјини. Зато је објашњење сада крајње једноставно. Сада Немачка плаћа цену дешавања у Украјини, па су стечајеви највећа последица тога. Нажалост, тих проблема у Европи ће бити још више. Ја се томе, наравно, не радујем јер смо и ми део Европе и сигурно је да ћемо и ми сносити последице“, додаје професор, а након што је немачки Грунер најавио да отпушта 10 одсто радника у Србији.

На питање да ли ће се затварање фирми у Немачкој наставити, Савић одговара потврдно.

„То је ланчана реакција. Једна или две велике фирме када оду у стечај, то онда повуче 20, 30, 50 мањих и то се шири кроз привреду земље.

Рајић о стечајевима у Немачкој:

Драгољуб Рајић, директор Мреже за пословну подршку, каже да су стечајеви у Немачкој последица повећаних цена струје и гаса, као и растућа инфлације.

„С једне стране производне цене готових производа расту, а с друге произвођачи не могу значајно подићи финалне цене производа према купцима. А разлог је инфлација која је већ погурала цене и са даљим повећавањем долази до пада у продаји робе“, рекао је раније Рајић за „Блиц Бизнис“ и додао да је негативан утицај имао и пад тражње на већини ваневропских тржишта. Стечајевима у Немачкој ствари допринела је и лоша потрошачка клима.