Pročitaj mi članakAlternativnu desnicu čini plejada frakcija na krajnje desnom polu: od libertarijanaca gnjevnih zbog političke korektnosti, konzervativaca razočaranih Republikanskom strankom do neonacista.
Раст популарности Доналда Трампа на овим изборима свакако представља једно велико изненађење. Уобичајно мишљење јесте да његово бирачко тијело чине махом старији бијели мушарци, ниже и ниже средње класе, скромнијег образовања и благо (неки пак интензивно) ксенофобични. Но ови избори показују да Трамп доводи нове гласаче Републиканској странци, оне који раније нису гласали за републиканце. Та нова политичка скупина, нови покрет назива себе алтернативном десницом.
Шта је алтернативна десница?
Сам термин је скован 2008. године и био је у употреби по опскурним блоговима и форумима америчких националиста. Тек 2015. добија ширу употребу, махом да означи припаднике десничарске контракултуре. Алтернативну десницу чини плејада фракција на крајње десном полу: од либертаријанаца гњевних због политичке коректности, конзервативаца разочараних Републиканском странком до неонациста.
Пепе жаба, маскота алтернативне деснице, показује слону, маскоти Републикансе странке да уђе у гроб. Симболика смјене конзервативних покрета и генерација.
Сви они себе сматрају алтернативом постојећем мејнстрим конзервативзму, ког сматрају превише меким. Но у овом чланку, усредсредићу су се само на један сегмент, „ратнике за тастатуром“ или како их часопис Бреитбарт зове „the meme team.“
О АУТОРУ
Слађан Ранкић је завршио Факултет политичких наука, смер Међународна политика. Тренутно студент на мастер програму Регионалне интердисциплинарне студије мира на Факултету политичких наука. Сфере интересовања су му античка историја, политичка филозофија , политичка психологија, култура и политика, геополитика и међународни односи. Аутора можете контактирати на [email protected].
Америчка конзервативна политичка култура, која је доминирала 50-тих, полако је почела да копни, крајем 60-тих. Та доминантна култура подривана је изнутра. Подривачи су били хипици, покрет младих људи који су, презирући норме тадашњег друштва, одабрали да живе испод или мимо њега.
Хипи покрет је на самом почетку био једна супкултура, дакле култура која живи испод мејснтрим културе, која је готово невидљива. Но временом је тај покрет одлучио да се уздигне, да промијени норме мејнстрим културе. Вијетнамски рат је свакако убрзао њихов успон као и покрет за грађанска права.
Хипи покрет је изашао на свјетлост дана, активирао се политички и успио да дио својих вриједности пренесе на друштво у цјелини. Практично од краја Вијетнамског рата, прогресивни талас је полако мијењао америчку културу из темеља.
Данашња алтернативна десница подсјећа на хипи покрет. Презиру норме садашњег друштва и бирају да живе у сијенци, испод њега, као супкултура.
За разлику од хипија, припадници ове супкултуре окупљали су се по разним форумима на интернету, чувајући своју анонимност и изражавајући ставове који су данас табу, али су били мејнстрим у САД-у 50-тих година.
Хијерархија, дисциплина, ауторитет, социјалдарвинизам и радикални либертаријанизам су неке од вриједности које цијене припадници овог покрета. Но ипак, оно што највише цијене јесу инат, пркос и забава, три ријечи које се у савременом сленгу могу сабрати у једну: троловање.
Колика је бројчана снага овог покрета, није сасвим јасно, из разлога што су чланови анонимни, на интернету и крију се иза вишеструких налога. Сајтови као што су 4chan, 8chan, reddit и други су њихова примарна станишта. Из истих разлога демографску структуру покрета је немогуће утврдити.
Доналд Трамп нацртан у јапанском манга стилу, са америчким орлом у позадини. Многи чланови алтернативне деснице су љубитељи јапанске манге и анимеа.
Ипак, оно што се не може оспорити, они познају интернет као што генерал познаје бојно поље. Координисано бомбардују твiтер налоге својих мета, пуне форуме провокативним, но истовремено смијешним садржајем, који затим прелази у „мејнстрим интернет“. Уопштено гледано, активни су, посвећени, креативни и имају доста слободног времена, а сада су нашли свој глас на мејнстрим политичкој сцени. Тај глас је Доналд Трамп.
Дијелови алтернативне деснице прије појаве Трампа су подржавали Рона Пола. Са доласком Трампа, преплавили су интернет пропагандом у његово име. Шаљиви стрипови, мимови, монтирани клипови, који исмијевају његове ривале и интелигентно користе хумор, брзо су прикупили пажњу остатка интернета и самог Доналда Трампа Они подржавају Трампа и тролују.
На интернету постоји изрека : „Не храни трола.“, но својим провокативним дјеловањем привлаче пажњу (често негативну), што их само стимулише да још више тролују и тако у круг. Интернет војници нису ендемски за Трампа и алтернативну десницу. Они су такође изузетно присутни код присталица Бернија Сандерса, који иду толико далеко да промовишу Бернија Сандерса на сајтовима за упознавање. Интернет је једно сасвим ново политичко бојно поље, коме није посвећено довољно пажње. Војним жаргоном речено, центристички кандидати су оставили ову линију фронта небрањеном и ту шупљину у одбрани су искористили како Трамп тако и Берни, који суверено доминирају у овој арени. Алтернативна десница је помогла Трампу да овлада интернетом, а Трамп је алтернативну десницу уздигао из опскурности, са нивоа супкултуре на ниво контракултуре.
Мим тим Бернија Сандерса
Од оног момента када је прогласио себе противником политичке коректности и довољно пркосним да износи ставове који су табу, Трамп је постао миљеник алтернативне деснице. Но нису сви припадници овог покрета анонимни, нити сви дјелују на интеренету. Амерички кампуси постају право културно бојно поље између либералних и феминистичких студентских удружења са једне, и либертаријанских и конзервативних са друге стране. На кампусима и колеџима влада једна репресивно толерантна клима политичке коректности.
Српски образовни систем има много мана, али барем што се тиче друштвених факултета, могу слободно рећи да пружају атмосферу у коме разне идеје, ма колико контроверзне биле, могу да бујају. Различита мишљења, вриједности и идеологије се суочавају једни са другима, боре се аргументима, а на студентима је да одлуче гдје ће себе пронаћи. Ми још не познајемо концепте као што су „сигуран простор“ (safe space) или окидаче који проузрокују стрес и нелагоду код студената (trigger varnin).
Под вођством либералних и феминстичких удружења, простор за јавну дебату се сужава, како би заштитио младе студентске душе од опасних идеја и стресних ријечи које их могу поврједити. Тако је, на примјер, на Харварду титула мастера за 24 академске функције укинута, јер евоцира успомене на ропство и вријеђа студенте афроамеричког поријекла. На Државном Универзитету у Сан Франциску, студенткиња афроамеричког поријекла напала је свог колегу, јер је као бијелац имао типичну црначку фризуру, те је стога крив за крађу туђе културе. Стари литерарни класици се коригују, како би се избацили политички неподобне ријечи.
Доналд Трамп задаје смртни ударац политичкој коректности.
Политичка коректност је својим агресивним наступом произвела реакцију. Студентима који се противе оваквој клими, политичка коректност је главно питање и проблем. Они се окрећу Трампу, јер је он експлицитан противник такве климе. Његова економска,спољна и безбједносна политика су од секундарне важности за студенте на кампусима које гуши политичка коректност. Уз ратнике за тастатуром, студенти (махом либертаријанци и конзервативци) чине један битан дио младих који подржавају Трампа, нова армија на новом бојном пољу америчке политике – студентским кампусима.
Но, овим смо тек загребали површину алтернативне деснице. Трамп ју је изнио на свјетлост дана и она ће се тешко вратити у илегалу. Иако је интернет њено природно станиште, гдје су најјачи, проширили су своју дјелатност и на друга поља.
Интелектуалци, који дјелују јавно, појављују се као представници овог покрета. Мило Јанопулос је свакако најпрепознатљивије лице, представник овог покрета, но он није једини. Алтернативна десница је изашла на отворено, као и алтернативна левица, отелотворена у Окупирај Волстрит покрету. Први су се окупили око Трампа, други око Сандерса. Чак иако њихови миљеници изгубе ове изборе, и један и други покрет остаће политичке стране које мејнстрим америчка политика више не може да занемари.
