Pročitaj mi članakNakon što je nekadašnji predsednik Kine Mao Cedung dao uputstva svojim sugrađanima da "kopaju duboke tunele, spremaju hranu i pripremaju se za rat", ispod Pekinga je sagrađen veliki podzemni grad.
За склоништа позната као Дикиа Ченг није никада службено обелодањивана укупна величина комплекса, нити тачна локација свих тунела, али верује се да покривају површину већу од 50 километара и да повезују главне владине зграде, преноси Британски експрес.
Напетост између Кине и Совјетског Савеза током хладног рата достигла је врхунац 1969. године кинеско-совјетским сукобом на граници,
Кина је због тога била у великој приправности за стварну могућност рата у пуној размери и подземни град је створен као велико уточиште од нуклеарног напада.
Бивши председник Народне Републике Кине Мао Цедунг, позвао је грађане да „копају дубоке тунеле, спремају храну и припремају се за рат“, па је око 300.000 цивила учествовало у изградњи огромног склоништа.
Они су, под вођством инжењера војске, створили велику тунелну мрежу од око 10.000 атомских бункера. Изграђени су и ресторани, позоришта, складишта, фабрике, фарме, спортски објекти и све остало што ће заједници можда требати да преживи нуклеарни рат.
Чак би се и вентилација ваздуха могла спровести од спољашњег света, а према неким изворима, тадашња влада се хвалила да у склониште може да смести целокупно становништво централног Пекинга.
Дикиа Ченг никада није коришћена, па је осамдесетих година неколико одсека предато локалним властима које су их претвориле у канцеларије и продавнице.
Међутим, већина подземног града је у приватном власништву и многи власници одељења претворили су своје бункере у малене стамбене јединице.
Неки становници су овде живели деценијама, док је за друге живот под земљом био привремена станица до усељења у стан изнад земље.
Међутим, због забринутости због опасности по безбедност станара, 2010. године, власти у Пекингу одлучиле су да се нуклеарна склоништа више не могу користити у стамбене сврхе.
