Pročitaj mi članakProširenje i sigurnost hrane na dnevnom redu
Јужна Африка је следеће недеље домаћин самита групе земаља БРИКС-а и других на Глобалном југу који настоје да уравнотеже западну доминацију светским поретком.
Најмање 40 шефова држава и влада придружиће се Сирилу Рамафоси из Јужне Африке, Си Ђинпингу из Кине, Нарендри Модију из Индије и Бразилцу Луизу Ињацију Лула да Силви у Јоханесбургу. Руски министар спољних послова Сергеј Лавров долази уместо председника Владимира Путина, који ће присуствовати виртуелно како би избегао могуће хапшење по налогу Међународног кривичног суда због наводних ратних злочина.
„Када су у питању глобалне једначине снага, Африка и Глобални југ су и даље аутсајдери“, каже јужноафрички БРИКС амбасадор Анил Сукал. „Такозвани западни либерални поредак који је створен после Другог светског рата не жели да направи простор за нове играче“.
„Блумберг“ је побројао пет ствари на које треба обратити пажњу од 22. до 24. августа на самиту лидера у Сандтону, пословном центру у богатом северном предграђу Јоханесбурга.
1. Проширење
БРИКС чине Бразил, Русија, Индија, Кина и Јужна Африка. Разговори о проширењу групе су на врху дневног реда за разлику од претходних самита када су били у задњем плану.
Група је формирана 2009. Годину дана касније придружила им се Јужна Африка, а сада постоје 23 друге земље које се званично спремају да уђу у блок, укључујући Индонезију, Саудијску Арабију и Египат.
Тежња Кине за брзом експанзијом суочила се са противљењем Индије, која страхује да би група могла постати гласноговорник њеног моћног суседа. Бразил је такође опрезан у погледу отуђења Запада. Међутим, опозиција је омекшала и ове земље сада траже да се договоре правила и критеријуми за пријем, тврде за „Блумберг“ званичници упознати са дискусијом.
2. Заједничка валута
Блок ће оживети идеју о смањењу доминације долара у плаћањима, о којој се расправљало на претходним самитима. Дебата се поново распламсала након што су америчке каматне стопе порасле, а санкције Русији због Специјалне војне операције у Украјини довеле до вртоглавог скока доларских цена робе.
Предлози који ће се разматрати укључују повећање употребе националних валута чланица за трговину и успостављање заједничког система плаћања. Циљ стварања заједничке валуте се посматра као дугорочни пројекат.
Неколико чланица БРИКС-а већ је почело да решава билатералне трговинске споразуме у локалним валутама. Индија има споразум са Малезијом о повећању употребе рупија у прекограничном пословању. Бразил и Кина раније ове године постигли су договор о поравнању трговине у својим локалним валутама, а Индија и Русија су се обратиле Јужној Африци о међусобном повезивању плаћања у сопственим валутама.
3. Нова развојна банка
Трговина између чланица БРИКС-а порасла је за 56 одсто на 422 милијарде долара у протеклих пет година, а њихов заједнички номинални бруто домаћи производ од 25,9 билиона долара једнак је 25,7 одсто глобалне производње, показују подаци Високе школе економије у Москви.
Нова развојна банка (НБД), која би била канал за такве трансакције, проценила је да ће најмање једна трећина кредита бити у локалним валутама до 2026. године, рекао је Суклал.
Председавајућа Нове развојне банке Дилма Русеф ће на скупу изнети најновије информације о плановима за диверсификацију извора финансирања. НДБ, основана као алтернатива Међународном монетарном фонду и Светској банци 2015. године, наилази на препреке због западних санкција Русији – чланици оснивачу БРИКС-а.
Такође постоји жеља да се прошири „корпа задуживања“ банке и неколико земаља на Блиском истоку и другде у Азији је заинтересовано за допринос капиталу НДБ-у, рекао је Суклал. Он је додао да 12 земаља жели да постану пуноправне чланице.
4. Украјина
На дневном реду биће ситуација у Украјини. Земље БРИКС-а су се углавном држале заједно, а само је Бразил гласао за фебруарску резолуцију Уједињених нација која позива на прекид сукоба и захтева да се Русија повуче. Кина, Индија и Јужна Африка су биле уздржане.
5. Сигурност хране
Растуће цене хране утичу на милијарде најсиромашнијих, па ће безбедност хране бити на дневном реду самита.
Индија, која чини 40 одсто светске трговине пиринчем, повећала је извозне границе како би заштитила своје локално тржиште. Русија је изашла из Споразума о житу јер међународне гаранције дате Москви нису испуњене. Обе земље обећале су да ће помоћи да жито и пиринач стигну до оних којима су најпотребнији.
Идеја НАТО је пропалаhttps://t.co/kTx6GV7HpD
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2023
