Pročitaj mi članak

UDAR: Počinje rat zbog nafte?!

0

nafta-haos-rat

Цена нафте у последњих шест месеци пала је на најнижи ниво за последњих пет и по година и износи мање од 60 долара по барелу, што је уздрмало економије појединих светских сила, пре свега Русије, а економисти то описују као рат због црног злата.

Узроци пада нафте су многобројни, а један је смањена потражња за тим енергентом, која је делом изазвана санкцијама између Запада и Русије. Међутим, тржишна цена нафте почела је да слаби и након што су САД повећале њену производњу, због чега је руски лидер Владимир Путин оптужио Вашингтон да то намерно чини како би нанео штету његовој земљи. Иначе, САД су почеле са експлоатацијом нафте из уљних шкриљаца, чија цена производње достиже 80 долара за барел. То је изазвало енергетску револуцију у САД, која је запретила да угрози чак и блискоисточне произвођаче.

Путин је рекао да ће вештачко смањење цена нафте погодити и оне који га изазивају.

– Не значи да ће санкције, нагли пад цена нафте и девалвација валуте имати последице само за нас – истакао је он.

Ипак, амерички Њујорк пост наводи да пад цена црног злата драматично утиче на Русију, којој одговара вредност од 100 долара по барелу и више, због чега се сада та држава суочава са драстичним губицима.
– Рубља се руши, вредност руских обвезница је патетична, а крваре им и девизне резерве – пише Њујорк пост.

Нагли пад цене сирове нафте разоткрио је дубоке поделе и међу чланицама ОПЕК, организације земаља највећих извозника нафте. Неке државе, међу којима је и Иран, траже хитну акцију како би се зауставио пад цене, док представници Саудијске Арабије, сматрају да треба сачекати са решењима. Аналитичари страхују да ће таква ситуација изазвати сукобе између блискоисточних партнера, посебно због чињенице да је у игри Иран, земља која се супротставља утицају Американаца, иначе партнера Саудијске Арабије. 

Незадовољство
СТРАХ ОД НЕМИРА

Аналитичари страхују да би пад цене нафте имао негативан утицај на највећи број земаља чланица ОПЕК, што би у њима могло да произведе кризе великих размера, па чак и сукобе. Наиме, због смањене потражње и продаје енергента, у државне касе тих држава сливаће се много мање новца, што води опадању животног стандарда. 

(Курир)