Pročitaj mi članakVeliki poraz bogatih i moćnih fondova od malih ljudi sa društvenih mreža prilično je uzdrmao svet berzi i ulaganja.
Лешинари су кружили око посрнулог дива. Некада моћан и успешан ланац трговина с видео-играма Гејмстоп био је на коленима. Ушао је у губитке пре неколико година кад је све већи број људи почео куповати игре онлајн, а глобална пандемија потпуно га је дотукла.
© AP Photo
Његових више од 5.000 продавница затворили су врата због короне и мислило се да је Гејмстоп кренуо у историју, да се придружи видеотекама.
Вукови с Волстрита, моћни хеџ фондови, одлучили су да зараде на његовој патњи. Само неколико недеља касније ти исти моћни фондови сломљено су уписали милијарде долара губитка и морали звати у помоћ када је акција Гејмстопа скочила 1.700 одсто.
Ко их је сломио? Мали људи на интернету.
Светске берзе су у својој души кладионице. Људи се могу кладити на акције као што се кладе на трке коња или фудбалске утакмице. Кад мислимо да ће вредност неке акције расти, можемо купити ту акцију и продати је када вреди више. Ако мислимо да ће падати, можемо се упустити у такозвани шорт сел – позајмимо акцију од брокера и сместа је продамо, потом је купимо назад за неколико дана када буде јефтинија и вратимо је брокеру. Ако смо позајмљену акцију продали за 100 евра, а купили назад за 10, зарадили смо 90 евра.
Хеџ фондови живе од брзе и велике зараде за своје инвеститоре, а добро процењени шорт сел често доноси бржу зараду од дугорочнијег улагања. Стручњак за „шортање“ и оснивач компаније Ситрон рисрч (Цитрон Ресеарцх) Ендру Лефт годинама је у свом њузлетеру указивао на компаније које су прецењене или надувавају своју вредност – идеалне кандидате за шорт сел. Утврдио је да вриједност Гејмстопа дугорочно може ићи само према доле – назвао га је „посрнулим продавцем из трговачких центара“ и закључио како је „мање-више у терминалној фази“.
Лефт је кренуо да се клади против Гејмстопа, а кренули су и бројни хеџ фондови, укључујући и једну од „звезда“ Волстрита, Мелвин капитал, који је редовно остваривао годишње приносе изнад 40 одсто. Велике рибе привукле су и мање рибе, па су се шортселери попут јата пирана сјатили на акцију Гејмстопа. У једном тренутку, готово 140 одсто акција – више него што их постоји – било је позајмљено и продато с намером да се купи и врати када падне цена.
Захваљујући езотеричном свету америчких финансијских хартија од вредности, купона и опција, могуће је – премда се ретко догађа – да се у датом тренутку „шорта“ више дионица него што је издато, но таква ситуација знатно подиже ризик за шортселере, који би могли пасти у властиту замку. Ту су замку угледали корисници друштвене мреже Редит.
За разлику од Инстаграма, Тик-Тока и других новијих мрежа, Редит окупља већином миленијалце – људе између 25 и 40 година, образованије од просека, мало више мушкараца него жена. Редит је налик класичном интернетфоруму, подељеном у такозване сабредите – тематске групе у којима се окупљају људи који имају исти интерес за задату тему.
„Мислим да Редит користе нешто другачији људи од оних који користе Фејсбук или неке друге мреже“, рекао је за Јутарњи лист Иван Шимић, новинар портала Нетокрација који прати друштвене мреже. „Баш због тога што је специфичан по начину функционисања, рекао бих да можда и не привлачи толико широку публику, па можда то филтрира добар део ‘просјечних’ особа.“
Шимић се сложио и како на Редиту постоји одређена аура бунтовништва. „Некад имам осећај да људи на Редиту имају снажнији осећај заједништва, и самим тим могли бисмо рећи да постоји одређени бунт и субкултура Редита.“
Један од сабредита, „WаллСтреетБетс“ (WСБ), окупља „мале људе“ који у своје слободно време желе да тргују на берзи. Пре две године још је био релативно мала заједница, с неких 300.000 активних чланова, који су међусобно размењивали савете и расправљали о вредности акција. Заједница је расла с појавом онлајн брокера, попут „Робинхуда“, чијом се апликацијом могао служити свако и који малим корисницима није наплаћивао трансакције.
Људи са сабредита WСБ све су чешће почели слично размишљати о акцијама, па би све већи број корисника куповао или продавао исте акције. „Почели су да се понашају као колектив и тај колектив је, уз неколико искусних појединаца, почео располагати са значајном свотом новца“, рекао је Јосип Батиновић, бивши брокер и добар познавалац тржишта.
„Њихове куповине на берзи су почеле имати ефекат као куповине хеџ фондова, значи самоостварујуће пророчанство, као кад купује Ворен Бафет. Почели су да утичу на тржиште. Проблем је настао кад су се њихови интереси сукобили с интересима хеџ фондова“, рекао је Батиновић.
WСБ је још 2019. бацио око на акције Гејмстопа, кад је у компанију уложио и Мајкл Бари – инвеститор који се прославио предвиђањем глобалне финансијске кризе, о чему је снимљен и филм „Биг Схорт“, преведен као „Опклада века“. Да, пословни модел Гејмстопа био је упитан, али компанија је имала вредну имовину и вредан бренд који би се можда могао преточити у успешно онлајн пословање.
Прошле године је у управу Гејмстопа стигао и Рајан Коен, оснивач успешне онлајн трговине за кућне љубимце „Цхеwy“, који је у компанију уложио и сопствени новац. Нова управа је кренула са плановима реструктурирања – затварање губиташких дућана и повратак у профитабилност – када су стрвинарски фондови започели шортати фирмине акције. Отприлике у том тренутку неко је на WСБ-у уочио да су фондови одлучили шортати више акција него што их има на тржишту, и цели колектив сабредита одлучио је да се побуни против „злих фондова“ који намештају правила и упропашћују компаније. Угледали су прилику како Волстрит да науче памети.
Оно што је уследило назива се „шорт сквиз“ (схорт сqуеезе) – истискивање шортера. Корисници WСБ-а почели су навелико куповати акције Гејмстопа, што им је почело знатно дизати цену. Нису продавали акције ни по вишим ценама, него су куповали даље. Хеџ фондови почели су панично да купују акције, по било којој цени, само како би могли да затворе своје шорт позиције са што мањим губитком, што је додатно подигло цене. У лудило се укључио и оснивач Тесле, Илон Маск, који је само једним твитом – „Гаместонк!!“ – подстакао нови талас дизања цена.
Пре годину дана акција Гејмстопа продавала се по четири долара. Протекле недеље продавала се и по 483 долара. Вредност компаније је у мање од месец дана нарасла са 1,4 милијарде долара на 24 милијарде. Ситрон рисрчу и Мелвин капиталу новац је почео цурити кроз прсте.
Када купите акцију и њој падне цена, највише што можете изгубити је оно што сте платили. Ако купите акцију за 100 евра и цена јој падне на евро, изгубили сте 99 евра. Али шта ако одлучите позајмити акцију, продате је за 100 евра, али на дан када је морате вратити она кошта 1.000 евра, или 10.000 евра? Не постоји горња граница колико новца шорт селери у теорији могу изгубити ако акција настави да расте.
Мелвин капитал – фонд донедавно вредан више од 12 милијарди долара – на Гејмстопу је изгубио више од 30 одсто свог капитала. Други фондови су му на крају морали помоћи с 2,75 милијарди свежег капитала само да би могао наставити да послује. Ситрон рисрч такође је затворио своју позицију у задњи час, уз 100 одсто губитка.
WСБ није стао само на једној акцији, почели су куповати и друге акције посрнулих џинова у којима су шортери имали значајна улагања – ланац биоскопа АМЦ, Блекбери, Американ ерлајнс…
Бројни фондови још су заглављени у „замци за медведе“. Неки се надају да ће WСБ ипак почети да продаје своје акције и верују да је пад неизбежан. Други, верују стручњаци WСБ-а, покушавају вештачки спустити цену тако што продају истих неколико акција једни другима по све нижим ценама. Неки су чланови WСБ-а већ продали део својих акција и удесетеростручили своју инвестицију, но ретки су се тиме хвалили – већина је и даље позивала на држање акција, како би се хеџ фондовима нанела што већа штета. Мали људи с Редита – домаћице, програмери, техничари и викенд брокери – били су опијени победом над Волстритом. Но, то није могло потрајати.
Први је озбиљни проблем настао кад је брокерска платформа „Робинхуд“ обуставила куповину акција Гејмстопа. Мали инвеститори, људи с Редита, одједном су могли само продавати акције – тачно оно што су хеџ фондови желели – и цене су почеле да падају. Са бројних су страна почеле стизати оптужбе за манипулацију тржиштем и илегалном утицају хеџ фондова на „Робинхуд“.
Америчка регулаторна агенција СЕЦ упозорила је да пажљиво прати шта се дешава, неколицина малих инвеститора покренула је заједничку тужбу против „Робинхуда“, а демократска чланица Конгреса Александра Окасио-Кортез позвала је на оснивање истражног одбора. Њена иницијатива је наишла и на неочекивану потпору републиканаца, у ретком примеру случаја око којег се обе странке слажу.
Сенаторка Елизабет Ворен окривила је СЕЦ да није на време реаговао. „Треба нам СЕЦ који има јасна правила о манипулацијама тржиштем, и који потом има и довољно кичме да би их спроводио“, рекла је Ворен. „Да бисмо имали здраво тржиште акција, треба нам квартовски полицајац.“
Је ли „Робинхуд“ стварно попустио притиску моћних фондова или је тек остао без новца којим би покрио трансакције при клириншком друштву, тешко је знати, а још теже доказати. Компанија тврди да је морала зауставити трансакције јер више није имала покрића за њих, те је хитно тражила инвеститоре који би у „Робинхуд“ могли донети још милијарду долара текућег новца. WСБ тврди да су им, очито, фондови нешто обећали – можда успешно лансирање властитог изласка на берзу, планираног за крај године.
„Ако и неће имати правних проблема, мислим да би могао имати пословних проблема, јер клијенти га масовно напуштају“, рекао је Јутарњем листу Батиновић. „Цели тај ‘Робинхуд’ су и створили, заправо, корисници ‘WаллСтреетБетса’. Без њих не постоји, а они сад сви иду напоље.“
Што се тиче малих инвеститора, Батиновић не мисли да ће они на крају остати без свог новца. „Не нужно. Зависно од тога по којим ценама су куповали. Они који су куповали на почетку приче и ако су стигли продати, пребацити се на другу брокерску кућу, они ће сви бити у заради. Они који су задњи куповали, њима ће пасти цена, но то је доста тешко рећи. Највероватнији је сценарио да се неће догодити ништа“, рекао је Батиновић.
Вјеројатно неће нарочито страдати ни хеџ фондови, али на један су начин сигурно претрпели знатан ударац. „Није њима важно колико су новца изгубили колико им је важно за имиџ“, рекао је Батиновић. „Тржиште удела у Америци је доста динамично, сви улагачи интензивно прате успешност фондова и сместа реагују – извуку новац из једног фонда и оду у други. Није то само ни до новца, има ту доста и таштине, јер виде да им друга екипа улази на територију.“
Но, било би наивно мислити да су профитирали само мали инвеститори. Највећа светска инвестициона кућа Блекрок држала је 13-постотни удео у Гејмстопу и могуће је да је зарадила више од 2,4 милијарде долара не макнувши прстом. Силвер лејк зарадио је 284 милиона долара на дизању цене АМЦ-а. Већина акција у старту се налазила у рукама богаташа.
Поједини банкари страхују да би Бајденов кандидат за новог шефа СЕЦ-а, Гери Генслер, могао бити пуно строжи регулатор и пуно већи активиста, који ће се вероватно уплести ако се у целој причи опеку баш мали инвеститори. Међу обичним грађанима потеже се и питање треба ли боље регулисати и опорезивати саму праксу шортања, или је сасвим забранити.
„Свако мало се у Америци поведе та расправа, међутим увек се заврши са закључком да су шортери презначајни за америчко тржиште“, рекао је Батиновић. „Шортери заправо спречавају драматичне падове акција, управо због феномена шорт сквиза. Опште је мишљење и да су значајни за ликвидност тржишта, да одржавају ликвидност, и кад су велики падови, они затварају своје позиције и тако ублажавају падове. То су два аргумента која нико није успио побити, и појаве се сваких десет година када се поновно покрене та расправа.“
Оно најгоре са шортањем је када се злонамерни актери удруже како би оборили цену акција, али то исто стоји и за „лонг бајере“ (лонг буyер) – оне који се кладе на раст акције. Проблем није шорт селинг, него само удруживање, које је већ противзаконито, но и врло тешко доказиво. Досад су се такви договори догађали између људи у скупим оделима, иза затворених врата за вечерама у Хемптонима, а данас се договарају између шароликог друштва на Редиту и другим форумима, људи у тренеркама и пиџамама.
Ендру Лефт, власник Ситрон рисрча који је и покренуо лавину шортања, из целе је приче изашао сиромашнији, али и скромнији. У петак је објавио како више неће објављивати своје „шорт извептаје“, него ће људима предлагати дугорочно профитабилне акције са потенцијално високим приносима.
„Пре 20 година основао сам Ситрон с намером да заштитим појединце од Волстрита, од превараната и промовисања акција каквог је било свуда“, снуждено је рекао Лефт. „Тамо где смо започели, требало је да будемо против естаблишмента, а сада смо и сами постали естаблишмент.“
