Прочитај ми чланакУсвајање резолуције о Сребреници пред Генералном скупштином Уједињених нација могло да би отвори Пандорину кутију и трасира пут другим земљама да покрену сличне иницијативе. Можда је сада прави тренутак да Србија, којој Запад покушава да налепи етикету геноцидне државе, пред Народном скупштином донесе акт о геноциду над Србима и затим исто затражи у Њујорку, пишу Новости.рс.
Амбасадор Русије у УН Василиј Небензја рекао је да је „Немачка која стоји иза резолуције о Сребреници одговорна за највећи и најокрутнији геноцид у 20. веку, а ту мислим на Други светски рат“:
– Нећу се изненадити ако у једном тренутку, уколико се резолуција усвоји, неко, а можда и Русија, изађе са резолуцијом о геноциду од стране нацистичке Немачке над народом Совјетског Савеза током Другог светског рата. Србија има сличне проблеме, јер ту је питање геноцида у Првом и Другом светском рату.
Усвајање резолуције о Сребреници је лукав покушај да се донесе крајње исполитизовано питање, које неће помоћи помирењу на Балкану, посебно у БиХ, тим пре што одлука о усвајању резолуције није донета по уставу БиХ. Ниједан ентитет у саставу Федерације никада није дао сагласност за такву иницијативу.
Некадашњи министар спољних послова Живадин Јовановић истакао је за „Новости“ да је парадоксално да политички запад намеће проглашавање злочина у општини као геноцид и то приписује српском народу, а да Србија заостаје у проглашавању геноцида над Србима у 20. веку – у Првом и Другом светском рату.
– Мислим да се Србија држала на известан начин обазриво, не покрећући и таква питања, али се у међувремену показало да то није била најисправнија позиција. Било је говора о резолуцији о геноциду током нацистичке окупације од 1941. године до 1945. са посебним нагласком на геноцид који је извршен у систему усташких нацифашистичких логора Јасеновац.
Ту је било дешавања по методу крени-стани, и поред ангажовања научника истраживача, стручњака, академика, међународних истраживача и специјалиста за геноцид, али до доношења резолуције није дошло – навео је Јовановић.
Он је истакао да су неке земље попут Пољске и Грчке покренуле питања ратних репарација од Немачке за последице нацифашистичке агресије и да су Пољаци пре неколико година прогласили геноцид који су „нацифашистичке снаге Украјине“ починиле на њиховом тлу у Другом светском рату:
– Не треба да се устручавамо. Уступци било које врсте и наша љубазност само подгрејавају жеђ и апетите наших противника, не могу се умилостивити пажњом, они то не разумеју као гест добре воље, они се другачије понашају него што ми очекујемо“.
„Подржавам напоре наше државе, дипломатије да се најснажније реагује на ту подмуклу иницијативу да се путем одлуке ГС УН Србији припише одговорност за геноцид. Западна политика је одувек била да се жртва прогласи за џелата“.
„Ако смо кочили сами себе, сада треба да се откочимо и кренемо прво да у Скупштини донесемо резолуцију и да онда идемо и пред УН. Русија има своје разлоге и поднела је највеће жртве – 25 милиона људи је убијено у победи над нацифашизмом“.
„Изгледа да то није било довољно да се прогласи геноцидом, па су се надувале цифре за Општину Сребреница да се прогласи геноцид. Немачка то ради да себе опере и да покаже претензију на Балкану, а ту је дошла преко четири агресије: у Првом и Другом светском рату, као и онима из 1995. и 1999. године“.
Каријерни дипломата Зоран Миливојевић рекао је да изјава председника Вучића да ће подносиоци резолуције о Сребреници у УН у Србији имати озбиљног противника значи да се Београд одлучио на отпор оним покушајима који треба да доведу у питање положај српског народа сада и за убудуће, оценивши да ће тај отпор сасвим сигурно дати резултат независно од тога какав ће исход гласања бити:
– Сама чињеница да Србија пружа отпор, наилази на нека разумевања и да ће сасвим сигурно бити гласова против, као и уздржаних, што већ значи успех Србије и српске политике у одбрани државних и националних интереса.
Иначе, резолуција о Сребреници коју званично предлаже Руанда, а спонзори су Немачка, Нови Зеланд, Чиле, Француска, Лихтенштајн, Словенија, САД… предвиђа да 11. јул 1995. године буде међународни дан сећања, да се злочин у Сребреници назива геноцидом и да се о томе учи у образовним системима. План је да се о њој гласа 2. маја у светском парламенту.
Опет Клинтонови прсти
Иза резолуције у Сребреници стала је и организација АЕГИС, која је изградила меморијални центар за жртве геноцида у Кигалију у Руанди. Сада је лобирала код председника ове земље Пола Кагама да буде предлагач документа.
Међу донаторима ове организације је Клинтон фондација која припада бившем америчком председнику Билу Клинтону, који је можда и највећи спонзор независности тзв. Косова.
Ту је и Канадска међународна развојна агенција, неколико десетина банака, фондова, организација за ширење демократије, развојних агенција, финансијских институција из Холандије, Немачке, Белгије, САД…
На сајту АЕГИС-а пише да је организација основана да се не би поновила искуства Холокауста, а помињу се и „злочини на тзв. Косову“.
