Прочитај ми чланакАко израелска војска постигне свој циљ и уништи Хамас у појасу Газе, то подручје би остало без власти.
Михаел Милштајн, пуковник у резерви, бивши припадник израелске војне обавештајне службе, а сада истраживач у Центру Моше Дајан на Универзитету Телавив види неколико опција – али све су, како каже, проблематичне. Исто сматра и Стефан Штетер, политиколог са Универзитета Бундесвера у Минхену, пренео је Дојче веле.
Први сценарио је израелска окупација као до 2005, Израел би поновно могао да директно војно контролише Појас Газе, као што је било до 2005. – дакле повратак Израела као окупатора унутар Газе.
Такав потез би могао да испровоцира нови отпор милитантних снага. То би, такође, имало фатални утицај на равнотежу у региону, каже Штетер.
„У Израелу има оних који заговарају поновно насељавање Појаса Газе. А то би онда ишло на руку свима који желе да подстичу и одржавају израелско-палестински сукоб“, истиче он.
Други сценарио би био палестинска управа, односно у Појас Газе би на власт могла да се врати Палестинска управа (ПА).
Овај план има пре свега једну слабост, према мишљењу израелског стручњака Милштајна: ПА, коју води Махмуд Абас, управља полуаутуномним области на Западној обали, међутим, де факто контролише само мали део, док већину територије контролише Израел.
Трећи сценарио је мешовита палестинска цивилна управа. Како сматра Милштајн, то би била боља, али тешка опција.
Њу би чинили различити представници палестинске јавности – укључујући градоначелнике – и вероватно имали би блиску везу с ПА.
Такав модел могли би подржати Египат, САД, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати, каже Милштајн.
Четврти сценарио би могла бити управа УН, као на тзв. Косову.
Теоретски би и УН могле да преузму управу након пораза једне стране, каже Стефан Штетен, наводећи као пример Косово и Источни Тимор.
„Али то није реално у Појасу Газе“, приметио је он и додао да би такав сценарио био далеко тежи у овом случају, ако не и немогућ јер је овај сукоб у толикој мери у фокусу глобалног јавног мњења.
Осим тога, каже, било би тешко добити одговарајући мандат УН.
Пети сценарио би могла да буде управа арапских држава.
Штетен предност даје другачијем сценарију, где би арапске државе у сарадњи са Палестинском управом могле би да управљању Појасом Газе.
„Ово би заправо могло бити у интересу неких арапских држава, посебно оних које имају јаке резерве према (политичкој групи) Муслиманска браћа“, тврди он.
Хамас се сматра палестинским огранком Муслиманске браће, којем се противе Египат, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати.
У овом тренутку, реторика тих земаља фокусирана је на солидарност са Палестинцима, на палестинску патњу и могуће ратне злочине које је Израел починио у Гази.
Цивилно становништво у тим арапским земљама је изразило иста осећања, али без обзира на то, Штетер истиче да се „на пораз Хамаса неће се гледати неповољно у Ријаду и Каиру“.
