Pročitaj mi članakIz centralnih banaka oprezno se najavljuje mogući zaokret u monetarnoj politici, odnosno kraj politike kupovine obveznica i jeftinog novca.
Џексон Хол, то мало место у Стеновитим планинама, сваке године је место најважнијег сусрета људи из централних банака читавог света. Али већ други пут заредом, на позив Централне банке САД (Фед) представници националних централних банака и угледни економисти састају се само виртуелно, а не на лицу места.
Самит се одржава од четвртка (26.8.) до суботе (28.8). И иако берзански мешетари с тог сусрета не очекују спектакуларне новости, сви ће ипак у петак врло пажљиво да прате наступ Џерома Пауела, шефа Америчке централне банке. Да ли ће он да сигнализира када би Фед могао да престане с праксом такозваног „таперинга“, поступног изласка из куповине обвезница? И да ли ће се ту најавити велики заокрет по питању камата?
Јерг Кремер то ипак не очекује. Из Централне банке САД протеклих недеља често су се могле чути јасне најаве да ускоро намеравају да успоре темпо куповине обвезница. „Па зашто би онда сада тај темпо требало убрзати“, пита се главни економиста немачке Комерцбанке. Он напомиње да последњи извештај о ситуацији на америчком тржишту рада није понудио нека нова сазнања. За разлику од Европске централне банке, Фед се не брине само око стабилности цена, већ и око постизања максималне стопе запослености.
Осетан раст цена
У овом тренутку, Фед сваког месеца купује државне и хипотекарне обвезнице укупне вредности од око 120 милијарди долара. Циљ је да се на тај начин подстакне привредни развој – и то у комбинацији с ионако ниском референтном каматном стопом која се креће између 0 и 0,25 одсто.
У међувремену је остварен један циљ, уверени су амерички монетарни стручњаци: цене расту, инфлација се вратила. И заиста, у јулу су цене у просеку порасле за 5,4 одсто. Али, за то је пре свега била заслужна чињеница да су знатно порасле цене енергената и прехрамбених намирница, тврде они.
Цене би заправо у идеалном случају требало да расту за два процента, а ако се краткорочно и догоди да оне скоче изнад те границе, онда то није тако страшно. Кључно је како се ниво цена креће на средњи рок, напомињу стручњаци за монетарну политику с обе стране Атлантика.
Фолкер Виланд, професор монетарне економије на Гетеовом универзитету у Франкфурту, ипак упозорава: „Оно што је последњих година држало стопу инфлације испод циља, то су пре свега биле увозне цене. Ту смо имали слабашан развој цена, али и то у будућности може да изгледа сасвим другачије.“ Већ сада се уочава проблем с доставом робе широм света, а раст цена услуга у транспорту терета утиче и на цене робе која се увози, напомиње Виланд.
Када је некадашњи шеф Фед Бен Бернанке 2013. наговестио могуће успоравање темпа куповине обвезница, он је тим речима изазвао велики немир. Након тога су знатно порасле каматне стопе, што је проузроковало и пад курса обвезница. То је посебно погодило земље у транзицији. Али, сада америчка привреда бележи раст, подстакнут усвајањем коњунктурног пакета америчког председника Џозефа Бајдена. Осим тога, и финансијска тржишта боље су припремљена за могући заокрет.
Колапс тржишта некретнина?
Фед жели да спречи бурну реакцију финанцијских тржишта, као ону 2013, каже Карстен Брзески, главни економиста банке ИНГ Дојчланд. Он напомиње да је великодушна монетарна политика подстакла динамику пре свега на тржишту некретнина. И зато ће, очекује саговорник ДW, Фед веома пажљиво почети да коригује досадашњи курс: „Ако Америчка централна банка сувише брзо притисне каматну кочницу, онда ће колабирати тржиште некретнина. А управо то Фед не жели да се догоди“.
Посматрачи рачунају с тим да би Фед могао да објави временски план за напуштање досадашње политике, и то већ након седнице свог Одбора за слободно тржиште (ФОМЦ) 21. и 22. септембра. Тада ће бити већ објављен и нови извештај о ситуацији на тржишту рада, каже главни економиста Комерцбанке. То је, према мишљењу Јерга Кремера, добра основа за доношење одлуке о „Таперингу“. Комерцбанка очекује да би онда у четвртом кварталу ове године заиста могао у пракси да почне да се примењује нови курс, односно да се смањи темпо куповине обвезница.
Европску централну банку, како се очекује, тај потез неће посебно импресионирати. Наиме, и сама председница те банке Кристин Лагард, редовно наглашава да Европска централна банка мора да настави с политиком стабилизације коњунктурног раста.
