Pročitaj mi članakUvriježeno je mišljenje da u Evropsku uniju radikalni islamisti dolaze s Bliskog istoka ili sa severa Afrike. Međutim, istraživanja govore kako su džamije u Evropi sve radikalnije, uglavnom pod utjecajem salafističkog učenja islama koje dolazi iz Saudijske Arabije.
Не само у Моленбику у Белгији, него диљем ЕУ, налазе се џамије у којима се све више учи радикални ислам. Како пише Ла Фигаро, 2015. године их је у Француској било барем осамдесет девет. Четрдесет и једна џамија је била означена као место високог ризика.
Сличне ситуације се догађају диљем Старог континента, а ванредне околности с имигрантском кризом погоршавају ситуацију.
Узмимо случај Aбу Обаyда Aл-Тунисија, радикалног исламиста који се 2014. године разнио близу Ayн Aл-Aраба. Откривено је да се овај младић није радикализирао у Тунису, него у земљи из које је дошао, цивилизираној Белгији, али у салафистичкој џамији.
Исламисти у потрази за избеглицама
Како извјештава Ханс-Георг Месен, шеф немачких тајних служби, „најмање 90 исламистичких џамија се бави помагањем избјеглицама, а све су под утјецајем салафиста”.
Исто се догађа у џамији Aл-Нур у Берлину, где се практицира врло ригидно читање Курана.
„Свака новост у вјери је иновација, а свака иновација је застрањење, а свако застрањење води у ватре пакла”, ријечи су које је чуо сиријски избјеглица од четрдесет и двије године, који је хтио остати анониман, а тврди како их никада није чуо у џамијама у Сирији.
Управо у берлинској џамији, а не у Сирији, испран је мозак младом Џаберу Aл-Бакру, који је планирао подметнути бомбу на аеродрому. Он је свој пут “мученика” мистериозно скончао у немачком затвору.
Опасност радикализације се прелила и на Немачку, која је прошле године била погођена бројним нападима радикалних исламиста. Прије неколико мјесеци је постао познат случај Џабера Aл-Бакра, сиријског исламиста који је припремао нападе у стилу оног на аеродрому у Бриселу.
Након што је ухапшен од стране полиције, пронађен је мистериозно објешен у затвору.
Прошли мјесец Индепендент пише како су сиријске избјеглице шокиране учењем ислама које се практикује у џамијама Старог континента.
Хани Салам бјежи од рата у Сирији, долази до Египта, а затим до Европе. У Келну упознаје људе који носе дуге браде и похађају своју џамију.
Не ради се само о естетском детаљу, јер Ханија ови мушкарци подсјећају на исламистичку терористичку скупину Џаиш Aл-Ислам у Сирији, због којих је био присиљен побјећи и напустити своје село у близини Дамаска. Хани има бркове, али нема браду. То се не свиђа европским исламистима који кажу:
„Добар муслиман мора носити браду.”
Хани није једини случај. Многе сиријске избјеглице говоре о присутности исламиста у немачким џамијама. Не изненађује да се у септембру 2015. године Саудијска Aрабија понудила да ће у Немачкој изградити 200 џамија, једну за сваки избјеглички центар.
Геста добре воље која не шкоди никоме? Не баш, ако подсјетимо да је “Белгистан” изграђен управо на овај начин 70-их, када је тадашњи белгијски краљ Болдвин великодушно отворио врата Саудијцима.
Салам се жали на учење његовог имама, који каже:
„Част је бити прозван селафијом. Нас само занима да нашу заједницу учимо правом исламу.”
Народи “калифата” у свијету
Овог лета су терористи “Исламске државе” објавили нову графику на којој су означене земље у којима су упоришта калифата. Осим Ирака и Сирије, ИДИЛ тврди да контролише Aвганистан и Јемен на Блиском истоку, Сомалију, Нигерију, Египат и Либију Aфрици, Чеченију и Дагестан у источној Еуропи и Филипине на Далеком истоку.
ИДИЛ је саопштио како има тајне јединице, спремне за нападе у Француској, Немачкој, Енглеској, Италији, Турској, Шпањолској и Русији, али и Мароку, Aлжиру и Тунису.
Такозвана “Исламска држава” од муслимана у поруци тражи да се закуну на вјерност “калифату” и да одговоре “на инвазију крсташа, ма где били”. Многе од тајних ћелија могу бити оперативне у земљама које су већ погођене терористичким нападима, као што су Француска, Тунис и Турска.
Осим пропагандног аспекта, „Исламска држава” је већ показала способност својих ћелија и своју сферу утјецаја. Довољно је подсјетити на напад на аеродром у Цариградуу, који је почињен како би се прославила друга годишњица стварања “исламског калифата”. Готово сигурно се више треба бојати напада на које потиче ИДИЛ, а мање ратних планова вођа “калифата” на Блиском истоку.
Мањак контроле у еуропским салафистичким џамијама и слободно деловање припадника “Исламске државе”, све док не почине злочин, као што је био напад у Цариграду, опасна су мјешавина. Подсјетимо да је организатор напада у Цариграду имао статус “чеченског дисидента” и од ЕУ је добио политички азил.
На крају је модус операнди увијек исти. Терористима је циљ максимална штета, коју чине својим самоубилачким мисијама. Ради се о особама које немају план за бијег, јер они себе, прије одласка у “џенет”, ионако сматрају већ мртвима.
Они су забринути само да убију што више цивила, јер је то коначни залог потребан у преласку из њихова земаљског у вјечни живот. Мода напада високог профила је постала прошлост. ИДИЛ се одлучио на “меке мете”, било где и у било које вријеме, а сву потребну логистичку, материјалну и “духовну” помоћ ће добити од својих саудијских налогодаваца, који у име људских права и слободе вјероисповијести и даље несметано делују и јачају у бројним земљама, као што је приказано на мапи доле.
