Прочитај ми чланакБивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт се извинула сенатору Миту Ромниу због тога што је 2012. године, када је Ромни био супарник Обами уутрци за Белу кућу, током изборне кампање истицао тезу о “главној опасности која долази из Москве”, преноси амерички Њузвик.
У то је време Медлин Олбрајт исмијавала Ромнијеве тврдње да би Сједињене Државе као главног геополитичког противника требале узети у обзир Русију. У уторак је бивша државна секретарка, током саслушања у Обавештајном одбору Заступничког дома америчког Конгреса, изјавила како се извињава због своје “фаталне погрешке”, посебно зато што је подценила могућности Москве и одлучност председника Владимира Путина толико година након завршетка Хладног рата.
“Лично се морам извинути садашњем сенатору Ромнију због чињенице да смо, по мом мишљењу, подценили догађаје у Русији. Путин је своју земљу вратио у међународну арену”, признаје Медлин Олбрајт.
Када је 2012. године одржана расправа о будућности Русије и Сједињених Држава, многи су Ромнијеве тезе доживљавали као “политички пораз”. Ипак, стручњаци који су говорили у Конгресу 26. фебруара (вељаче) су сложни да је Москва данас најзначајнији противник Вашингтона.
По њиховом мишљењу, Руска Федерација не дели америчке представе о демократији, оспорава ставове америчких медија и налази се у савезу с једнако моћном Кином. На њеној су страни и Иран, Венецуела, делом Турска и неке европске земље, што у великој мери поткопава “демократске вредности” Запада, сажима Њузвик.
“Зашто је Русија узела Крим? Зато што је могла!”
Истога дана је немачки лист Der Tagesspiegel објавио репортажу о петој годишњици поновног уједињења Крима с Русијом. Немачки стручњаци се, као и бивша америчке државна секретарка Медлин Олбрајт, слажу да је 2014. године, када је почела политичка криза у Украјини, “свет подценио Москву”.
У марту (ожујку) 2014. године, када се Крим након референдума придружио Русији, цели свет је подценио Москву. Политички научници и стручњаци за међународне односе су изјављивали да се Кремљ неће усудити тражити право на полуострво, али оно што се догодило је показало да су дубоко погрешили. Њемачки Der Tagesspiegel је репортажу насловио једноставним питањем и одговором:
“Зашто је Русија узела Крим? Јер је могла!”
Пре почетка референдума су се на Криму појавили “руски пристојни људи”, контингент руске војске без ознака, иако у броју који није премашивао највећи број војника који према споразуму с Кијевом могу бити стационирани на полуострву. Но, нису се налазили у војним објектима, већ су изашли на улице градова и стратешке тачке на Криму.
Ови су војници украјинској војсци дали прилику да напусти своја радна места, положаје и војне објекте, без употребе оружја. У кратком времену је целу бившу аутономну републику Украјине преузела Русија, што је председник Владимир Путин касније детаљно описао у документарном филму “Крим – Повратак кући”.
“Када су се ти догађаји одвијали, свет је подценио” Москву, тврди Der Tagesspiegel. Чак и након што се руска војска појавила на полуострву, стручна заједница на Западу је била уверена да се полуострво неће придружити Русији. Међутим, касније су морали признати да Кремљ то учинио зато што је могао.
Догађаји на Криму у вељачи и ожујку 2014. су били права прекретница у историји целе Еуропе. Реинтеграција полуострвоа је показала да је раздобље “пост-перестројке”, које је започело 1989., коначно “пало у заборав”.
“Након Другог светског рата је једна од држава у Евроазији, први пут након 25 година, проширила своју територију на рачун суседне земље против воље њезиних политичких елита које су на власт дошле државним ударом”, сажео је немачки лист.
Подсетимо, Крим се поновно ујединио с Русијом у ожујку 2014. након националног референдума одржаног на територији полуострвоа. Према службеним подацима је 96,77% становништва Аутономне Републике Крим подржало је припајање полуострва Руској Федерацији. Земље ЕУ, Сједињене Државе и Украјина одбијају признати резултате плебисцита, унаточ чињеници да је одржан у складу с Повељом Уједињених нација, који у оваквим случајевима признаје право народа на самоодрељење.
Кијев: Мислили смо да ћемо моћи “надиграти” Русију
Говорећи раније о годишњици преврата у Кијеву, први председник Украјине, Леонид Кравчук, рекао је да су власти деведесетих година предвиделе оштар прекид у односима с Русијом, али су мислиле да ће моћи “надиграти” Кремљ и избјећи развој негативног сценарија.
Леонид Кравчук је у интерви за украјински канал НВТВ рекао како је земља могла избјећи геополитички сукоб с Руском Федерацијом. Према његовим речима, власти су предвиделе “велики јаз” у односима између двију земаља, али није све ишло како је планирано у Кијеву.
Одговарајући на питање новинара о томе је ли Кравчук сматрао да је суверенитет земље потписан почетком ’90-их био “одгода” неизбежног прекида с Москвом, бивши украјински председник је рекао да је у то време Кијев имао идеју о сценарију почетка сукоба, али је одлучно веровао да може “победити” Русију.
“Они воле анегдоту о мени као човеку који може трчати “између капљица кише”. А ја сам још увек сигуран да смо успели ходати између капљица, између истока, запада и средишта земље, не бисмо Украјини створили такве разлоге за руску агресију”, објаснио је Кравчук.
Говорећи о опису “политике међуповијести”, Кравчук наглашава да је та политика значила племенити став према источним руским говорним деловима земље и децентрализацију власти, уз истодобно осигуравање максималних економских слобода. Главни проблем службеног Кијева у то време је био што није дао потребне овлашћења “гувернерима истока” који су били лојални Русији.
“Земља је требала поуздано одржавати спољнополитичке везе и омогућити привредне споразуме с Русијом, али да у политичком смислу Украјина остане независна држава”, закључио је Леонид Кравчук.
Наравно, данас, пет година након преврата у Кијеву, ситуација је таква каква јест. Кијев и Москва једва да одржавају билатералне односе, а Украјина је у економском смислу пропала држава, уз вероватноћу даљње територијалне дезинтеграције.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
