Pročitaj mi članakU perspektivnom rudarskom gradu Akarmara, krajem sedamdesetih živelo je najmanje 5.000 stanovnika a danas ih ima samo 35, pa se ovaj grad s pravom naziva "gradom duhova".
У град свраћају туристи који воле бизарне локације. У читавом региону живело је око 40.000 људи, а Акармара је била град недалеке метрополе Ткварчели, пише портал Паст Ремнантс.
Становништво је из града отишло због неисплативости индустрије угља, пад СССР-а као и опсаде града Ткварчели од стране грузијских снага почетком деведесетих, током абхазијског рата. Опсада је такође значила да је Акармара „одсечена“ од остатка света јер постоји само један пут који води право у Ткварчели.
Чак 413 дана град је био препуштен сам себи, а храну су доносили Руси и сепаратисти хеликоптерима. Акармара је, за разлику од Ткварчелија, грађена у брдима а велике стамбене зграде прављене су на брдима која су сравњена.
Данас у великим зградама уместо стотину, живи можда једна породица. Фасаде су отпале и оголиле металне костуре зграда, а бетон је нагризен или га нема. Они који су тамо остали скидају „комаде“ зграда како би препродавали материјале или побољшали своје куће.
Неколико људи који су преостали летње дане проводи тако да около воде туристе, и на брду изнад пустог града организују забаве. Као посетилац можете отићи и у напуштени рудник.
Било је много идеја да се град претвори у ресорт који би био као „временска капсула“, као да сте ушли у совјетске седамдесете. Али за то је потребан новац, нешто што Абхазија као непризната република нема, а инвеститори не стоје у реду како би овде трошили своје новац.
Старији Абхазијци не могу да прежале пропаст оба града, нити забораве ужасе рата, опсаде и бомбардовања.
– Некада су у Совјетском Савезу о рударима из ових крајева причали као о најбољима у свом послу, а градови су имали осветљене авеније као Париз – рекао је један старији грађанин за ББЦ.
Акармара сада, пише Ин Руссиа, изгледа као нека кулиса за амерички постапокалиптични филм. На путу су напуштени костури аутомобила, чује се само цвркут птица а стабла расту не само око зграда, већ и унутар њих. Њихово корење је многе зграде учинило накривљеним и једва видљивим. Снимајући дроном, град је толико преузело зеленило да га више не можете ни видети, иако његова драматична лепота привлачи све више и више посетилаца који са собом морају да носе воду и сендвиче јер нема места где то могу да купе.
