Прочитај ми чланак
(reuters.com, Србин.инфо)
После четврт века блискоисточних копнених ратова и наглог пада потрошње ратне морнарице великих сила, после завршетка хладног рата, морнаричке снаге су поново у моди, као одговор на успон Кине и неодлучност Запада да распореди копнене трупе у сукобима попут Сирије.
Веће интересовање за морнарицу се осећа од кулоара Вашингтона до пиратских ловишта Африке и бродоградилишта Азије.
„Видећете много већи нагласак на коришћењу морнаричких снага да би се произвео жељени ефекат“, рекао је адмирал Гери Рохед, који је пензионисан као шеф поморских операција, професионални шеф америчке морнарице, у 2011.
„Видели сте то у Медитерану, са Сиријом, виђате на Пацифику и на Блиском истоку“, рекао је Рохед, који је данас гостујући сарадник на институту Хувер универзитета Стенфорд.
Индија је прошлог месеца поринула свој први носач авиона домаће израде, а десетак таквих бродова у свету треба да буду завршено у наредној деценији, укључујући и два гиганта САД класе Џералд Р. Форд, два британска носача, обновљени руски носач за Индију и један или више првих домаћих носача Кине.
Америчка подружница консултантске куће AMI International процењује да ће око 800 милијарди долара бити потрошено на глобалне програме ратних морнарица у наредне две деценије. Од тога четвртина у Азији, која сада превазилази економску кризу која је погодила Европу, друго по величини поморско тржиште после Северне Америке.
У априлском буџету за 2014., Ратна морнарица САД запела је да освоји највећи комад финансирања све три војне службе. Пентагон тражи 155 милијарди долара за морнарицу, мање од 30 одсто од укупно 527 милијарди основног буџет, не укључујући средства за непредвиђене случајеве Ирака и Авганистана.
Није узето у обзир аутоматско смањење укупне потрошње у „секвестрацији“ тако да Ратна морнарица САД каже да може бити остављена са 10 одсто мањим у односу на планирани буџет за 2014, ако се Конгрес не договори како да се ухвати у коштац са америчким дефицитом.
„Морнаричка сила добија на значају“, рекао је амерички адмирал Роберт Каменски, командант подморничких снага НАТО-а, на презентацији у име америчке Ратне морнарице у Лондону.
„Повећава нам се потражња … у исто време када се смањују ресурси.“
Вашингтон покреће бродове од Атлантика до Пацифика у намери да се суочи са Ратном Морнарицом Народноослободилачке војске Пекинга, примарног корисника година двоцифреног раста буџета за одбрану.
Пекинг је почео са операцијама свог, некада совјетског, носача крајем прошле године, иако он још није у потпуности оперативан. Пекинг такође гради подморнице, патролне чамце и друге ратне бродове.
У септембру, државна Кинеска бродоградња саопштила је да планира да прикупи 1,4 милијарде долара кроз продају приватних акција да би купила средства и имовину која се користи за изградњу бродова, што је први пут да Пекинг куца на врата тржишта капитала због финансирања своје војне експанзије.
САД да се смањују, други да расту?
Забринуте оближње нације – нарочито оне са морским граничним споровима са Кином – надограђују све, од радара до ракета и торпеда.
Јапан ће наредне године имати највећи успон трошкова одбране у последње 22 године, због куповине патролних бродова, хеликоптера и стварања снага маринаца. Аустралија повећава своју морнарицу укључивањем нових јуришних бродова, док Вијетнам купује руске подморнице.
Филипини драматично шире своје некада готово на самрти морнаричке снаге, купују два бивша катера америчке Обалске страже, јапанске патролне чамце и половни француски ратни брод.
Западне војне фирме радо се укључују и на другим местима. БАЕ Системс ради са Тајландом на изградњи речног патролног брода, док друге мање фирме продају електронску опрему и наоружање.
Способност Вашингтона да удари са мора и даље је без премца, иде много даље од својих 10 великих носача, тренутно више од половине свих на свету.
Пет разарача Ратне морнарице САД и одређени број подморница и даље држе позицију код Сирије, спремни да претњама ударом крстарећих ракета допринесу ако америчко-руски споразум о стављању сиријског хемијског оружја ван употребе пропадне.
Ипак, ако се смањење буџета настави током целе деценије, Ратна морнарица САД каже да би могла да остане са 38 бродова мање и можда ће морати да размотри смањење своје флоте носача на осам или девет.
Извори кажу да мере штедње већ утичу на велике америчке бродоградитеље као што је Huntingdon Ingalls, касни се са пројектима, укључујући изградњу новог нуклеарног носача USS John F. Kennedy.
У заливу, брига због ројева флотила иранских бродић и америчког смањењења сталног присуства носача са два на једног, навело је Саудијску Арабију и Уједињене арапске емирате на куповину и изградњу нових патролних чамаца.
Такви послови могу бити веома уносни. У јулу, Саудијска Арабија тражила је да купи 30 Марк 5 патролних чамаца за специјалне снаге вредности 1,2 милијарде долара од Halter Marine Inc, нерегистроване фирме из Мисисипија.
По броју бродова, многе европске флоте – укључујући британску Краљевску ратну морнарицу, некада светски надмоћну поморску силу – сада су на најнижем нивоу током векова. Британија је провела последње три године без иједног оперативног носача авиона.
Иако мање, европске ратне морнарице остају моћне. Шпанија, Француска и Италија су све изградиле носаче авиона од 2000, последња два користећи тешко време рата 2011 уЛибији.
Британски носачи класе „Краљица Елизабета“ – које гради консорцијум на челу са BAE Systems , уз прво поринуће у 2014 – биће још способнији, тврди Краљевска ратна морнарица, чак и ако неће имати Локид Мартинове Ф-35 авионе да лете најмање три године. До 2022, поморска потрошња ће се повећати на 46 процената укупног британског одбрамбеног буџета за опрему.
„То доноси ништа мање од поморске ренесансе“, рекао је на сајму оружја у Лондону британски Први лордмер адмирал Џорџ Замбелас. „Морнарица је поново у послу.“
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић
